Feb 10, 2018

Partizan i Česi. treći put: kome će svirati orkestar Panenky?

  Partizan je posle trinaest godina dočekao takozvano "proleće u Evropi" a u šesnaestini finala, u kojoj su ostale najbolje 32 ekipe Lige Evrope, rival "crno-belih" biće češka Viktorija iz Plzena. Naši gosti, ako se gleda istorija njihovog kluba, svakako ne spadaju u sam vrh češkog (nekada čehoslovačkog) fudbala. Osvojili su četiri titule prvaka Češke i jedan nacionalni kup, a sve te uspehe su ostvarili počevši od sezone 2009/10. Ipak, ova statistika nam govori da je Viktorija, iako istorijski ne pripada kremu češkog fudbala, u poslednjih nekoliko godina njegov najbolji predstavnik.

  U ovom tekstu osvrnućemo se na dosadašnje okršaje Partizana protiv čeških klubova u evropskim takmičenjima. Napominjemo da smo u ovom tekstu uzeli u obzir samo susrete odigrane u takmičenjima pod ingerencijom UEFA, ne i susrete u okviru Mitropa / SE kupa, igrane protiv Banjika i Zbrojovke.

  Žreb je do sada dva puta spajao Partizan sa češkim, odnosno, nekada čehoslovačkim klubovima. Bilans je nerešen - dve pobede i dva poraza, uz gol razliku 10-10. Prvi put to se desilo u legendarnoj sezoni 1965/66, kada je Partizan u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona igrao protiv praške Sparte. Do četvrtfinala "crno-beli" su eliminisali Nant i Verder, a Sparta je bila protivnik još jači od prethodna dva rivala. Ne, nije šala: čehoslovački fudbal je u to vreme uživao veliki ugled, potvrđen izuzetnim rezultatima. Na prethodnom Svetskom prvenstvu u Čileu, 1962. godine, Čehoslovačka je zauzela drugo mesto, za koje se izborila tako što je u polufinalu savladala upravo Jugoslaviju sa  3-1 a u finalu bila poražena od Brazila, istim rezultatom!

  Tri godine kasnije, nekoliko igrača iz te legendarne čehoslovačke reprezentacije izašlo je na megdan Partizanu - Tomas Pospišal, Andrej Kvasnjak, Jirži Tihi i Vaclav Mašek. Sa druge strane su ih čekali, spremni da se revanširaju za reprezentativni poraz, Milutin Šoškić, Fahrudin Jusufi, Milan Galić i Vladica Kovačević, predvodeći ostale momke u crno-belim dresovima. Prvi meč u Pragu bio je pravi košmar za Partizan, poraz od 1-4 nije davao previše šanse u revanšu. Partizan je u Pragu poveo golom Hasanagića, ali su Kvašnjak sa tri gola i Mašek, doneli ubedljivu pobedu Sparti. Tadašnji mediji, po običaju, nisu davali nikakve šanse Partizanu. "Ko to može stići?" - jedan je od naslova iz štampe tog vremena, koji možda i najbolje ilustruje nevericu u rezultatski obrt. Ipak, u čudo su verovali oni koji su se malo više pitali - igrači Partizana i njihova publika.


  Tog devetog marta 1966. godine, Partizan je odigrao možda i najbolju utakmicu u svojoj istoriji. Krcate tribine Stadiona JNA svedočile su meču koji će oni prisutni pamtiti dok su živi, i prenositi sa kolena na koleno onima koji su rođeni kasnije. Već u prvom poluvremenu bilo je 4-0 za Partizan, golovima Kovačevića (dva puta), Vasovića i Hasanagića, da bi pred kraj meča Hasanagić još jednim golom doneo Partizanu neverovatan trijumf od 5-0 i proboj u polufinale Kupa šampiona! Ono što je fascinantno a vezano je za revanš meč, je podatak da je Partizan već u 29. minutu postigao treći gol, i praktično je već u tom momentu obezbedio plasman u polufinale! Iskusna čehoslovačka ekipa nije znala šta ju je snašlo na Topčiderskom brdu! Najlepši detalj sa utakmice je, paradoksalno, gol koji je postignut u finišu, a poništen je zbog ofsajda Kovačevića: Hasanagić i Kovačević su odigrali dupli pas glavom, a Hasanagić je volejom pocepao mrežu sa ivice šesnaesterca. Tog dana, igrači Partizana mogli su s loptom da urade šta god su bili poželeli. Završilo se sa hiljadama navijača na terenu i "Partizanovim bebama" na njihovim ramenima. Partizan je na spektakularan način eliminisao prašku Spartu, sebi obezbedio dvomeč sa slavnim Mančester Junajtedom a kasnije i finale protiv Reala.





  Na naredni susret protiv neke od čeških ekipa Partizan je čekao punih 36 godina! U jesen 2002. godine, pošto je u dve runde kvalifikacija za Ligu šampiona Partizan prvo eliminisao švedski Hamarbi pa bio poražen od Bajerna, a zatim u Kupu UEFA eliminisao lisabonski Sporting (3-1 u Lisabonu, 3-3 u Beogradu), žreb je ekipi iz Humske 1 dodelio drugog velikana iz "Zlatnog grada". Posle Sparte, na red je došao i njihov najveći rival - Slavija

  Ovaj dvomeč najbolje se može opisati pomalo otrcanom frazom - od sjaja do očaja. Bio je to susret dva podjednako kvalitetna rivala, a Slavija je bila u to vreme skup povremenih i stalnih reprezentativaca Češke, od kojih su najveća imena bili vicešampioni sa Eura 1996 u Engleskoj - Kuka i Suhoparek. Istina, te 2002. već su bili na zalasku karijere. Partizan je u prvom meču, na svom stadionu u Humskoj ulici, savladao goste sa 3-1. Golove su postigli igrači koji su, nema nikakve sumnje, među najvećim asovima koje je Partizan imao u poslednje dve decenije. "Parni valjak" je napadima preko krila došao rano do prednosti od 2-0. Prvo je Danko Lazović uhvatio spektakularne "makazice"na centaršut pomalo zaboravljenog Nenada Miškovića da bi posle sjajne akcije sa drugog boka i ubacivanja Ćirkovića, Saša Ilić povisio rezutat. Dostalek je u drugom delu smanjio na 2-1, da bi Zvonimir Vukić posle solo prodora zakucao loptu pod prečku i postavio konačnih 3-1. Imponovala je igra "crno-belih", posebno je, osim strelaca, bio inspirisan i Goran Trobok. Partizan je te noći zaista bio konkretan i ubojit i uprkos primljenom golu, svi su verovali da će bez većih problema obezbediti plasman u narednu rundu.



Foto - partizan.rs

  U revanšu se dešava jedna od najlošijih evropskih utakmica Partizana tih godina, još jedan sunovrat tako karakterističan za "crno-bele" u toj deceniji, pod komandom Ljubiše Tumbakovića. Partizan je poražen 1-5, bila je to treća "petarda" u našoj mreži za samo pet godina (Kroacija 0-5, 1997, Rapid 1-5, 2001)! Istini za volju, meč u Pragu je u regularnom delu završen 1-3, da bi u produžetku, igranom usled identičnog rezultata onom u Beogradu, Slavija postigla još dva gola. Koliko je naša ekipa u Beogradu bila ubojita i konkretna, toliko je u Pragu bila smušena. Nema toga što igrači Partizana nisu uradili na sopstvenu štetu te noći u Pragu: jalova igra, primljeni golovi posle lopti predatih protivniku u noge (Duljaj), žuti i crveni kartoni (Bajić). Naša ekipa je zaslužila da bude eliminisana već posle 90 minuta, ali je utakmicu i agoniju produžio Vladimir Ivić, golom u 89. minutu. Strelci za Slaviju bili su Vahušek (dva puta), Petrouš, Gedeon i Da Silva, za ukupnih 5-1 i proboj praške ekipe u naredno kolo.


Foto - partizan.rs

  Šesnaest godina kasnije, neki od aktera utakmica protiv Slavije, i dalje su u Partizanu, pred meč sa još jednim češkim timom, Viktorijom iz Plzena. Uloge su im različite - Saša Ilić je i dalje kapiten i igrač, postao je živa legenda Partizana, srušivši skoro sve klupske rekorde, Andrija Delibašić je trener u stručnom štabu Miroslava Đukića, a Ivica Iliev je sportski direktor kluba.

  Eto im prilike da izravnaju račune sa češkim fudbalom. Ako bismo im nešto poželeli pred dvomeč protiv Viktorije, onda je to u najkraćem - da njihov i naš Partizan ne čini greške kao protiv Slavije 2002, i da nas susret protiv Viktorije bar malo podseti na beogradski meč protiv Sparte iz proleća 1966. Viktorija nije slavna kao Slavija, još manje kao Sparta, ali je u ovom momentu daleko najbolja češka ekipa. Samo pametno, "crno-beli"!

********************************

  Osim utakmica igranih u organizaciji UEFA, Partizan se protiv čeških ekipa sastajao još tri puta, u Mitropa /Srednjeevropskom kupu. U sezoni 1958/59 Partizan je u dva meča eliminisao Banjik iz Ostrave u četvrtfinalu (1-1 u Ostravi, 3-2 u Beogradu), Tri godine kasnije, u proleće 1962, protiv istog rivala bilo je oba puta nerešeno (2-2 u Beogradu i 1-1 u Ostravi), a u sezoni 1977/78, kada je Partizan i trijumfovao u ovom takmičenju, savladao je Zbrojovku iz Brna 5-1 u Beogradu i 3-2 u Brnu.

Feb 4, 2018

Klub poznatih partizanovaca (1971) - Aleksandar Gavrić

  Godinama unazad, grupa navijača Partizana okupljena oko neformalnog projekta GTR - Grobarski Trash Romantizam, svojim predivnim muralima evocira uspomene na ljude koji su zadužili srpsku i jugoslovensku kulturu, a ujedno su bili i navijači Partizana. Nedavno uništenje murala ne samo što je izazvalo zgražavanje većine javnosti, već je dalo i novi zamajac grupi momaka iz GTR-a da još jače nastave dalje sa svojom idejom. Ipak, tu i tamo, na društvenim mrežama javljali su se neki "moralisti" koji se, eto, čude, kako neko može da svojata pojedine pesnike, glumce, muzičare, samo zato što su se izjasnili kao navijači Partizana.

  Da ideja sa muralima nije došla pravo niotkuda, i da je GTR ekipa veoma dobro znala koga naslikati, govore i arhive i stari primerci štampe, a naročito "Partizanovog vesnika". U ovom izuzetnom klupskom časopisu, čije smo vrednosti tek danas svesni, još pre više od četiri decenije izlazila je rubrika "Klub poznatih partizanovaca". U vremenu ispred nas, potrudićemo se da vam prenesemo neke od najzanimljivijih tekstova iz te rubrike, koja je predstavljala javnosti poznate umetnike i javne ličnosti, kroz prizmu njihove pripadnosti Partizanu.

  Danas smo se odlučili za Aleksandra Gavrića, glumca koji je pomalo pao u zaborav. Gavrić je tragično nastradao u naponu svoje karijere, u 41. godini. Bio je nesvakidašnji glumac, čija je pojava delovala kao da dolazi iz Holivuda: lep i markantan čovek, rođen za uloge heroja. Nije čudo da je glumio i u italijanskim i nemačkim akcionim filmovima. Ipak, domaćoj publici je postao omiljen zbog uloga u filmovima "Kapetan Leši" i "Marš na Drinu", ali to su samo oni najistaknutiji filmovi od preko trideset, koliko ih je Gavrić snimio u svojoj uspešnoj, ali nažalost, kratkoj karijeri. Bio je i košarkaš Partizana, i ostao njegov veliki navijač. Karijeru i život Aleksandra Gavrića prekinula je tragedija - nastradao je u saobraćajnoj nesreći, 6. decembra 1972. u blizini Inđije.

Aleksandar Gavrić u filmu "Marš na Drinu"


Klub poznatih partizanovaca: Aleksandar Gavrić
("Partizanov vesnik"broj 177, 24.8.1971, autor M. Blečić)

  Popularnog filmskog glumca i poznatog partizanovca, Aleksandra Gavrića, sreo sam u poluvremenu utakmice Partizan - Dinamo i zamolio ga za razgovor. Nije pristao (Dinamo je vodio sa 1-0). Ali posle utakmice, nešto vedrijeg lica, rekao je da se predomislio. Jer - Partizan je pobedio sa 3-1!

  - Iako Partizan poslednjih pet godina nije osvojio nijedan domaći trofej u fudbalu, vi redovno gledate utakmice  "crno-belih"...

  - Ja ni ranije nisam dolazio na stadion zbog toga što je Partizan osvajao trofeje, kaže Gavrić. Dolazio sam zato što volim taj klub. Osim toga, fudbal je takva igra da od nje čovek uvek može očekivati nešto neočekivano. I tako i ja očekujem da Partizan jednog dana zaigra dobro. Jer, taj dan mora doći. I uvek sebi kažem pre polaska na utakmicu: možda je to baš taj dan!

 - Šta mislite, je li taj dan odista blizu?

 - Moram reći da je takvih dana bilo i prošlog prvenstva - kad je Partizan igrao dobro. Zašto jednim takvim danom ne bi počelo i ovogodišnje prvenstvo? Zašto se takvi dani ne bi pretvorili u mesece, u godine?

 - Šta mislite: zašto Partizan ne igra onako kako se od njega očekuje?

 - Ima više razloga za to. Mislim da jedan klub kao što je Partizan, mora stvoriti koncepciju koje će se ozbiljno pridržavati. Tu podrazumevam i politiku kluba. Mora se odlučiti ili za stvaranje sopstvenog igračkog kadra školovanjem, ili za kupovinu igrača. Tu ne sme biti kolebanja, mada mislim da je ono prvo mnogo bolje. Ali, ako se ide na kupovinu, ona mora biti razumna: ne pustiti Bečejca zbog trideset miliona, a kupiti Bjekovića za pedeset! Ne može se računati na osvajanje prvenstva sa jednim golmanom a zatim - ostati i bez njega! Ne može se ulaziti u neke pogrešne aranžmane i trampe: davati dobre igrače a uzimati lošije; ne mogu na klupi za rezerve sedeti sve sami poluigrači; ne mogu se tek tako kvariti dobri odnosi sa klubovima - prijateljima.

 - Vi govorite samo o fudbalu, a Partizan nije samo fudbal...

 - Ne poznajem dovoljno situaciju u drugim klubovima. Ali me rezultati ne ohrabruju. Ja nisam običan navijač Partizana. Ja sam njegov bivši aktivan član. Kao aktivan igrač u košarkaškom klubu osetio sam teškoće i znam kako se u sportu ispaštaju greške u politici kluba ili na stručnom planu.

 - Ostavimo politiku, vratimo se fudbalu: kako će, po vašem mišljenju, proći Partizan u ovogodišnjem prvenstvu?

 - Ja nisam previše oprezan što se tiče procena, jer me ne obavezuje stručnost. Zato ću reći: Partizan ove sezone neće proći lošije nego prošle. Međutim, može biti veoma opasno ako ljudi u Partizanu misle da će povratak Ćurkovića i Katića rešiti sve probleme. Jer, Partizanu ne fale samo dva igrača, već mnogo više od toga...


"Izaberi Partizan"


Priredili: Igor Todorović i Aleksandar Pavlović