Mar 20, 2017

Zoran Batrović: ,,Sećam se samo lepih stvari iz Partizana"



  Ako ste imali sreću da živite u doba jugoslovenske Prve savezne lige i da je pomno pratite, znali ste da nabrojite bar po deset igrača svake ekipe, bez obzira da li ste njen navijač ili niste. Oni najistaknutiji asovi u svakom klubu brzo su ulazili u pamćenje. Jedan od takvih asova,koji je u početku igrao u manjim klubovima i tek u smiraj karijere došao u Partizan, bio je i Zoran Batrović.



  Ovaj vrsni napadač i fudbalski znalac je prvoligaški hleb okusio najpre u Budućnosti iz rodne Podgorice, tadašnjeg Titograda. Brzo je postao neko ko se prepoznaje na svim terenima po svom umeću, a posle četiri godine – u leto 1983, umesto u neki od vodećih klubova, Batrović prelazi u redove novog prvoligaša, Prištine.  Tandem Batrović – Vokri bio je glavna snaga Prištine, i već na početku sezone 1983/84 upravo su oni svojim golovima doneli  Prištini senzacionalnu pobedu nad šampionskim Partizanom. 


  Vokri u leto 1986. godine prelazi u Partizan, a Batrović, koji je u medijima bio u nezasluženoj senci, ostaje u Prištini, i tamo dočekuje još jednog napadača kojem će takođe pomoći  svojim asistencijama da iskaže svoj kvalitet. Tandem Batrović – Đukić nastavlja tamo gde je stao tandem Batrović – Vokri. Početkom 1988. godine ispravljena je nepravda, pa zajedno sa Vladislavom Đukićem u Partizan dolazi i Zoran Batrović – kvalitet ovog Podgoričanina je najzad prepoznat u Humskoj, iako je to moralo da se desi i ranije.   
  

  I jedan krajnje lični osvrt: u vreme kada Batrović, rođeni Podgoričanin dolazi u Beograd i Partizan, autor ovih redova, tada mladi navijač, iz rodnog Beograda odlazi u armiju, upravo u Batrovićevu Podgoricu! Uspevam da pogledam tek prvu beogradsku utakmicu Batrovića u crno-belom dresu  (protiv Veleža, 1-0), i  kasnije tek čuveno finale Kupa Jugoslavije (6-1, opet protiv protiv Veleža!) u kojem se i Batrović upisao u strelce.  U međuvremenu, Batrović je blistao, ostale su u sećanju sjajne partije protiv Slavije, Rome, Slobode, Sarajeva…a ja sam bio tužan što ne mogu uživo da gledam tu Jusufijevu mašinu koja je samo zahvaljujući čudnim dešavanjima u poslednjem kolu sezone 1987/88 ostala bez titule prvaka.  


  Zoran Batrović je jedan od onih igrača za koje, kad ih se prisetite, imate utisak da su godinama nosili crno-beli dres. Međutim, Batrović je samo godinu i po dana, odnosno sezonu i po, boravio u Humskoj 1. Ali igre koje je pružao su učinile da trag koji je ostavio bude značajan kao da je u Partizanu bio znatno duže. Odigrao je ukupno 82 utakmice za Partizan, i dao 33 gola, od toga u šampionatu Jugoslavije 37 utakmica uz 12 postignutih golova. Po dva puta je bio strelac I u Kupu Jugoslavije i  Kupu UEFA. 



    Crno-bela nostalgija: -   Zorane, pre svega Hvala Vam na spremnosti za intervju. Podsetite nas gde ste počeli da se bavite fudbalom i ko je zaslužan za Vaše prve fudbalske korake?


    Zoran Batrović: -  Prve fudbalske korake sam napravio  u Zeti, potom  sam igrao za Sutjesku. Bokelj iz  Kotora. Jedinstvo  iz Bijelog  Polja. Budućnost.  Prištinu. Partizan . La Korunju, banjalučki  Borac i budvanski   Mogren . Za svoju karijeru sam najzahvalniji  mom  pokojnom ocu, koji je bio takođe fudbaler , a bavio se i atletikom.

    Crno-bela nostalgija: -   Kao igrač Budućnosti debitovali ste u Prvoj saveznoj ligi, koje su Vam najdraže uspomene iz tog perioda?

    Zoran Batrović: -  Debitovao sam za Budućnost sa 19 godina, a najbolja moja utakmica je protiv Hajduka iz Splita, za kup, kad sam postigao tri gola. Inače, bio sam  te četiri godine redom prvi strelac Budućnosti.
 

    Crno-bela nostalgija: -  U leto 1983. Odlazite u Prištinu, tada novog prvoligaša. Zašto baš tamo, da li ste imali mogućnost da odete u neki od tada najjačih klubova?

    Zoran Batrović:  -  I pored mnogih ponuda koje sam imao u to vreme, ja sam otišao u Prištinu, jer sam voleo izazove. Video sam tada da Prištinu u drugoj ligi prati po dvadeset  hiljada gledalaca, i nisam se pokajao. Primili su me fantastično svi, na čelu sa Vokrijem,  koji je dolazio svaki dan u hotel kod mene, da me pita imam li kakvih problema,  treba li mi što i slično. Nijednu neprijatnost tamo nisam doživeo i ljudi su me voleli i posvećivali mi mnogo pažnje. 
   
    Crno-bela nostalgija: - Opišite nam ukratko Vaš boravak u Prištini. Naime, deluje nam da ste, zahvaljujući svojim sjajnim igrama, Vi i Vokri u tom gradu imali status božanstava?

     Zoran Batrović: - Tako je, pa i dan-danas, posle toliko godina, zovu me i zahvaljuju za sve što sam dao za Prištinu, i to  novinari koji nisu bili ni rođeni tada, a sve znaju o meni. To je znak da se interesuju i da me nisu zaboravili.  Vokri i ja smo im uzvraćali golovima i činili ih srećnim. Svaka utakmica, nebitno ko je bio od protivnika, to je bio prepun stadion, to se ne zaboravlja.


  Batrović u belom dresu Prištine protiv Partizana, jesen 1984/85



    Crno-bela nostalgija: - Koliko puta ste igrali za Prištinu protiv Partizana, izdvajate li posebno neki od tih okršaja?

     Zoran Batrović: -   Protiv Partizana sam odigrao mnogo utakmica, ali se sećam dobro dve. Prva,  kada je pokojni  Mance u Prištini postigao gol, a ja izjednačio...i naravno, tu je i ona nezaboravna i tužna utakmica. Mi smo prvi igrali utakmicu s Partizanom, u Beogradu, posle pogibije Mancea i dogovorili smo se,  ako damo gol, da niko ne prilazi strelcu i da se ne radujemo. Ipak, Radanović je dao gol u finišu za Partizan i poleteo u stilu Mancea prema jugu, gde su ,,grobari” devedeset minuta pevali pesme o Manceu. Tu su mi pošle suze ...i da ne zaboravim, pre te utakmice smo obišli mesto gde je poginuo, kao i njegov grob. Tužno i nezaboravno.

    Crno-bela nostalgija: -   U Partizan dolazite u zimskoj pauzi u sezoni 1987/88, sa već navršenih 30 godina. Mislite li da ste crno-beli dres mogli obući nekoliko godina ranije i da li bi u tom slučaju i Vaša karijera bila još uspešnija?

    Zoran Batrović: - Da, naravno da bi bila mnogo uspešnija da sam došao ranije, ali ja sam imao ugovor sa Prištinom od četiri godine, plus jedna  godina vojske, mada su me tražili Zvezda, Hajduk i Dinamo dok sam bio u Prištini. Iskren da budem, nisam bio ni uporan da idem negde drugde, jer mi je i tamo bilo dobro. Možda se ne zna, ali u to vreme malo ko nije hteo doći da igra za Prištinu, jer su dobro stajali finansijski.

    Crno-bela nostalgija: -  Već pri dolasku u Partizan, počeli ste sa odličnim partijama. Blistali ste na turniru u Kanu, potom i u domaćem prvenstvu. Prve takmičarske golove dali ste Vardaru.  U toj prvoj polusezoni postigli ste šest golova. U jesen 1988/89 blistali ste protiv Slavije, Rome, Sarajeva… Da li biste neku od tih utakmica posebno prokomentarisali, da li Vam je neka posebno ostala u večitom sećanju?

    Zoran Batrović: - Naravno, svaka na svoj način. Protiv Slavije sam se radovao a protiv Rome tugovao. Na turniru u Kanu sam dobro igrao i odmah dobio dobre ponude, ali Jusufi nije hteo ni da čuje, nego me  je ubeđivao da ostanem. ,,Tek treba da pokažeš klasu, videćeš, došao si u pravi klub, tvoja cena raste svaki dan, nemoj da žuriš..” - to su bile njegove reči.


Zoran Batrović, Partizan - Roma 4-2, Kup UEFA 1988/89


    Crno-bela nostalgija: - Utisak Partizanovih navijača je da je Partizan, sa Jusufijem na klupi, igrao atomski fudbal i imao sjajne pojedince na terenu. Delite li isto mišljenje?

    Zoran Batrović: - Naravno da delim, jer su navijači najkompetentniji i ja njima verujem ipotpuno se slažem s njima, pa i po ovom pitanju.

    Crno-bela nostalgija: - S kim ste najbolje sarađivali u igri, pored  Vladislava Đukića?

    Zoran Batrović: - Sa Vokrijem, Vučićevićem… mada, sve su to bili asovi i majstori.

    Crno-bela nostalgija: - Da li mislite da je Partizan u leto 1988. i nešto kasnije, propustivši da realizuje nekoliko transfera   (Pančev, Savićević, Belodedić), time propustio i priliku da se umesto Zvezde vine u vrh evropskog fudbala? Jer, trebalo je samo da se nadogradi već uigrana Jusufijeva ekipa?

    Zoran Batrović: -  Šteta  što te godine nismo igrali finale Kupa UEFA, ali , šta je – tu je. Što se tiče tih neostvarenih transfera, potpuno ste u pravu. Trebalo je biti tako, da oni dođu u Partizan, ali mislim da to treba da kaže neko drugi. Ja samo znam da je bila priča da treba da dođu, a šta se desilo – ne znam.

Batrović i ekonom Asani

    Crno-bela nostalgija: -  Postoji li nešto čega se nerado sećate dok ste boravili na Topčiderskom brdu? Možda velike krize u upravi kluba, nekih loših Partizanovih utakmica?

    Zoran Batrović: - Sećam se samo lepog i mojih ,,grobara” i skandiranja ,,BAT-ROVIĆ  ZO-RAN”. To je ono čega ću se sećati do kraja života...a na ružne stvari neću da se podsećam.

    Crno-bela nostalgija: - Jedan ste od prvih ovdašnjih igrača koji je bio član La Korunje. Posle La Korunje, nosili ste dres banjalučkog Borca i Mogrena i onda završili karijeru. Kakve utiske nosite iz tih sredina?

    Zoran Batrović: -  La Korunja je samo jedna kratka i lepa uspomena, kao što je bilo i u Borcu i Mogrenu. To je već bio zalazak moje karijere, ali u svakom slučaju bilo mi je lepo.

    Crno-bela nostalgija: - Vaš sin Veljko je fudbaler Domžala, trenutno. Koliko fudbalski liči na oca?

    Zoran Batrović: - Tako je, Veljko sad igra za Domžale, a pre toga bio je tri godne u poljskom Viđevu iz Lođa i tamo je  debitovao u Ekstraklasi. Mnogo podseća na mene, trebalo je da potpiše za Partizan koji je bio maksimalno korektan prema njemu i meni, naravno, ali se iskomplikovalo oko obeštećenja. Tu je jedan mesar iz Podgorice, koji je imao klub Bubamara (a koji sam ja trenirao) tražio veliko obeštećenje. Ovom prilikom bih se zahvalio Ramadaniju i Damjancu na velikoj korektnosti  prema meni i mom sinu. Ali, nikad se ne zna, možda jednog dana i moj sin zaigra za Partizan. 

Legendarno finale Kupa Jugoslavije, Partizan - Velež 6-1

    Crno-bela nostalgija: - Znamo da pratite ,,Crno-belu nostalgiju“ i zaista nam je drago zbog toga, jer Vi, bivši igrači, na taj način dajete zamah našem entuzijazmu. Da li redovno pratite i igre Partizana i kako vidite budućnost i Partizana, ali i fudbala na ovim prostorima? 

    Zoran Batrović: - Pratim sve i to me ispunjava. Pratim Vašu stranicu posebno, jer me podsetite i na neka davna vremena i svaka Vam čast. Partizan ima mladu i perspektivnu ekipu koja će tek da dođe do izražaja. Pratim fudbal u Srbiji i iz godine u godinu, čini mi se,  kvalitet raste u svim klubovima tako da ce i liga biti sve jača i interesantnija.

    Crno-bela nostalgija: - Puno Vam hvala na izdvojenom vremenu, želimo Vam uspeh na ličnom i profesionalnom planu, a Vašem sinu da, ako je to moguće,  dostigne i prestigne učinak svog oca na fudbalskom terenu!  

    Zoran Batrović: - Hvala i Vama što ste me se setil! Veliki pozdrav za Vas i moje ,, grobare”!
  
   P.S. A ovako su, svojevremeno, neki od dole potpisanih, zabeležili sjajnu igru Batrovića i Partizana protiv sofijske Slavije...

    Intervju priredili: Igor Todorović i Aleksandar Pavlović







Mar 19, 2017

Letnja liga šampiona




  Nakon Mostarskog turnira i Trofeja Marjan, pozabavićemo se i sa još nekoliko veoma jakih turnira koji su se igrali u Jugoslaviji tokom 70-ih i 80-ih godina 20. veka. Naravno, sve to kroz prizmu Partizanovih učešća. Pet godina za redom, u periodu između 1969. i 1973. godine, tokom letnje pauze održavala se tzv. Letnja liga šampiona. Igralo se po jednokružnom sistemu svako sa svakim, a učestvovali su svi posleratni prvaci Jugoslavije. Tako je u prve tri godine bilo ukupno šest ekipa, da bi se od 1972. uključio i sarajevski Željezničar koji je te sezone osvojio titulu. Poslednje godine, u avgustu 1973. učestvovalo je rekordnih osam ekipa pošto se šampionima pridružila i reprezentacija Jugoslavije. Obzirom da je u to  vreme veoma popularna bila sportska prognoza a i sa ciljem da brže prođu dva meseca letnje monotonije bez fudbala, Letnja liga šampiona bila je pun pogodak.

  Prvi pobednik Letnje lige bio je Partizan koji je u prve dve nedelje avgusta 1969. u pet mečeva zabeležio četiri pobede i jedan poraz, i to u Novom Sadu od Vojvodine. ,,Crno-beli” su savladali Sarajevo u gostima (2-1) a Dinamo (1-0), Zvezdu (2-1) i Hajduk (4-0) na Stadionu JNA. Večitom derbiju prisustvovalo je svih 55.000 gledalaca, a nakon ubedljive pobede nad Splićanima u poslednjem kolu, navijači su utrčali u teren i na rukama izneli svoje ljubimce. Inače, utakmica protiv Zvezde ostala je upamćena po spektakularnom golu Ilije Katića (veoma sličnom golu Leonarda na derbiju iz jeseni 2016/17).
    

  Narednog leta, Partizan je bio ubedljivo poslednji sa samo jednom pobedom i četiri poraza iz pet mečeva. U susretu protiv Vojvodine, koja je te godine osvojila trofej,  05. avgusta 1970. od crno-belog dresa oprostio se dugogodišnji kapiten i član generacije ,,Partizanovih beba” Ljuba Mihajlović, koji je karijeru nastavio u francuskom Lionu. Zanimljivo je istaći da je Partizan u kalendarskoj 1970. godini izgubio samo tri prvenstvena meča, dva puta od Veleža (u maju i novembru) i jednom od Željezničara, krajem oktobra u Humskoj. U sezoni 1969/70 kobna je bila jesenja polusezona pa su ,,crno-beli” na kraju bili drugi sa dva boda manje od Zvezde, dok je nakon jesenje titule 1970. usledilo katastrofalno proleće 1971. kada je na 17 utakmica zabeležen skor od četiri pobede, šest remija i čak sedam poraza. Jesenji prvak je tako sezonu 1970/71. završio tek na šestom mestu.

  U trećem izdanju letnjeg turnira Partizan je nastavio sa bledim partijama, kako je uostalom igrao tokom celog proleća 1971. Susret protiv zagrebačkog Dinama odigran u poslednjem kolu u Humskoj odlučio je koja će ekipa pobeći sa samog dna tabele. “Crno-beli” su posle preokreta u nastavku igre savladali Dinamo sa 3-1 golovima Vukotića, Bjekovića i Radomira Antića I tako zauzeli peto mesto u konačnom plasmanu. 

  Naredne godine Partizan je ponovio ,,uspeh” iz avgusta 1971. zauzevši pretposlednje mesto u konkurenciji sedam ekipa. ,,Crno-beli” ovaj put nisu zabeležili nijednu pobedu, osvojili su tri boda iz tri remija uz gol razliku 10-13. Susret protiv Vojvodine u Novom Sadu završen je 4-4, a večiti derbi takođe bez pobednika, 3-3.



  Poslednja Letnja liga šampiona odigrana je po specifičnom sistemu. Osam ekipa odigralo je po tri utakmice u prvih pet dana avgusta 1973. Specijalni gost turnira, Reprezentacija Jugoslavije, osvojila je trofej sa maksimalnim učinkom dok su ,,crno-beli” zauzeli treće mesto, zabeleživši dva remija i pobedu u Zagrebu nad Dinamom od 3-2. Večiti derbi završen je bez pobednika 1-1, dok je u Novom Sadu u susretu između Vojvodine i Partizana ponovo viđena prava goleada. Postignuto je čak deset golova u remiju dve ekipe.


 


Prvo izdanje – 1969.

1.kolo (3. avgust)
Crvena zvezda – Vojvodina 4:0 (1:0)
Hajduk – Dinamo 0:1 (0:1)
Sarajevo – Partizan 1:2 (0:0) 7000 sudija Maksimović (Novi Sad) strelci: Vukotić, Živaljević


Partizan: Ćurković, Bajić, Marić, S.Petrović, Paunović, Budišić, Katić, Kovačević (Živaljević), Bjeković, Vukotić, Đorđić

2. kolo (6. avgust)
Crvena zvezda – Hajduk 2:0 (0:0)
Dinamo – Sarajevo 2:2 (0:0)
Vojvodina – Partizan 2:1 (1:1) 12000 sudija Gugulović (Niš) strelac: Bajić
Partizan: Ćurković, Bajić, Marić, Borivoje Đorđević (Živaljević), Paunović, Budišić, Katić, Kovačević, Bjeković, S.Petrović, Đorđić (Vukotić)



3. kolo (10. avgust)
Sarajevo – Crvena zvezda 1:1 (0:1)
Hajduk – Vojvodina 2:0 (1:0)
Partizan – Dinamo 1:0 (0:0) 13000 sudija Gugulović (Niš) strelac: Bjeković
Partizan: Ćurković, Bajić, Marić, Borivoje Đorđević (Živaljević), Paunović, Budišić, Katić, Kovačević, Vukotić, Bjeković, S.Petrović


4. kolo (13. i 14. avgust)
Vojvodina – Dinamo 1:1 (0:0)
Hajduk – Sarajevo 1:0 (1:0)
14.08. Partizan – Crvena zvezda 2:1 (2:1) 50000 sudija Škorić strelci: Katić, Bjeković
Partizan: Ćurković, Bajić (Radaković), Marić, Borivoje Đorđević (Đorđić), Paunović, Budišić, Katić, Kovačević, Vukotić Bjeković, S.Petrović


5. kolo (17. avgust)
Dinamo – Crvena zvezda 3:0 (1:0)
Sarajevo – Vojvodina 1:1 (0:1)
Partizan – Hajduk 4:0 (3:0) 13000 sudija Marjan Rauš (Varaždin) strelci: Vukotić 2, Bjeković, Kovačević
Partizan: Ćurković, Bajić, Marić, Borivoje Đorđević (Đorđić), Paunović, Budišić, Katić, Kovačević, Vukotić Bjeković, S.Petrović


1. Partizan 5. 4. 0. 1.  10-4  8
2. Dinamo 5. 2. 2. 1.  7-4  6
3. C.zvezda 5. 2. 1. 2. 8-6  5
4. Hajduk  5. 2. 0. 3. 3-7  4
5. Vojvodina 5. 1. 2. 2.  4-9 4
6. Sarajevo  5. 0. 3. 2. 5-7  3



Drugo izdanje – 1970.

1.kolo (2. avgust)
Vojvodina – Crvena zvezda 0:0
Dinamo – Hajduk 2:0 (0:0)
Partizan – Sarajevo 1:0 (1:0) Beograd, 9000 sudija Goce Popev (Skoplje) strelac Bjeković
Partizan: Ćurković, Radaković, Damjanović, S.Petrović, Paunović, Mihajlović, Đorđić, Đorđević, Katić, Vukotić (Bajić), Bjeković

2. kolo (5. avgust)
Hajduk – Crvena zvezda 6:1 (1:1)
Sarajevo – Dinamo 3:2 (2:1)
Partizan – Vojvodina 1:2 (0:2) Beograd 9000, oproštaj Ljube Mihajlovića, sudija Gugulović (Niš), strelac: Katić
Partizan: Ćurković, Radaković, Damjanović (Nadoveza), S.Petrović, Paunović, Mihajlović (Pejović), Đorđić (Živaljević), Đorđević, Katić, Vukotić, Bjeković

3. kolo (9. avgust)
Crvena zvezda – Sarajevo 0:0
Vojvodina – Hajduk 1:0 (0:0)
Dinamo – Partizan 2:0 (1:0) Zagreb 16000, sudija Trpkovski
Partizan: Ćurković, Radaković(Nadoveza), Damjanović (Marić), S.Petrović, Paunović, Pejović, Živaljević (Antić), Đorđević, Katić, Đorđić, Bjeković

4. kolo (12. avgust)
Dinamo – Vojvodina 0:1 (0:0)
Sarajevo – Hajduk 2:0 (0:0)
Partizan – Crvena zvezda 0:2 (0:1) Beograd 25000, sudija Marjan Rauš (Varaždin)
Partizan: Ćurković, Radaković (Marić), Damjanović, Nadoveza, Pejović, S. Petrović, Đorđić (Živaljević), Đorđević, Katić, Vukotić, Bjeković

5. kolo (16. avgust)
Vojvodina – Sarajevo 2:1 (1:0)
Crvena zvezda – Dinamo 2:0 (1:0)
Hajduk – Partizan 1:0 (1:0) Split 12000, sudija Medić (Zagreb)
Partizan: Ćurković, Radaković, Damjanović, S. Petrović, Pejović, Nadoveza, Živaljević (Antić), Đorđević (Marić), Katić (Vukotić), Đorđić, Bjeković

1.     Vojvodina  5. 4. 0. 1. 6-2  9
2.     C.zvezda  5. 2. 2. 1.  5-6  6
3.     Sarajevo  5. 2. 1. 2.  6-5  5
4.     Hajduk  5. 2. 0. 3.  7-6  4
5.     Dinamo  5. 2. 0. 3.  6-6  4
6.     Partizan  5. 1. 0. 4. 2-7  2

Treće izdanje – 1971.

 
1.kolo (25. jul)
Vojvodina – Crvena zvezda 1:1 (1:0)
Sarajevo – Dinamo 2:0 (0:0)
Hajduk – Partizan 2:2 (1:1) Split 12.000, sudija Vlada Marković (Crljani) strelci: Grubješić 2
Partizan: Knežević, Radaković, Marić, Pejović, Paunović, Antić, Živaljević (Grubješić), Vukotić, Bjeković (Olarević), Đorđić, Smileski

2. kolo (29. jul)
Hajduk – Sarajevo 2:2 (1:1)
Vojvodina – Dinamo 2:0 (1:0)
Crvena zvezda – Partizan 3:1 (3:1) Beograd 22.000, sudija Medić (Zagreb) strelac: Živaljević
Partizan: Knežević, Radaković, Marić, Pejović, Paunović, Antić, Živaljević (Olarević), Vukotić, Grubješić (Zavišić), Đorđić (Smileski), Bjeković

3. kolo (31. jul i 1. avgust)
Hajduk – Vojvodina 3:0 (1:0)
Crvena zvezda – Dinamo 4:2 (2:0)
01.08. Sarajevo – Partizan 3:1 (1:1) Sarajevo 7.000, sudija Franković, strelac: Bjeković
Partizan: Knežević, Radaković, Marić, Pejović, Paunović, Antić, Živaljević, Vukotić (Smileski), Bjeković, Olarević (Zavišić), Đorđić (Majkić Borislav)

4. kolo (3. avgust)
Crvena zvezda – Sarajevo 1:0 (1:0)
Dinamo – Hajduk 1:3 (1:2)
Vojvodina – Partizan 3:1 (2:0) Novi Sad 7.000, sudija Popev (Skopje), strelac: Vukotić
 Partizan: Knežević, Radaković, Marić, Pejović, Paunović, Antić (Olarević), Zavišić (Grubješić), Vukotić, Bjeković, Majkić (Ličanin), Živaljević



5. kolo (5. avgust)
Hajduk – Crvena zvezda 0:0
Sarajevo – Vojvodina 1:1 (0:0)
Partizan – Dinamo 3:1 (0:1) Beograd 5.000, sudija Popev (Skopje), strelci: Vukotić, Bjeković, Antić
Partizan: Knežević, Radaković, Marić, Pejović, Paunović, Antić, Živaljević (Olarević), Đorđić (Smileski), Bjeković, Vukotić, Grubješić

1.     C.zvezda    5. 3. 2. 0.  9-4  8
2.     Hajduk  5. 2. 3. 0.   10-5  7
3.     Sarajevo  5. 2. 2. 1.   8-5  6
4.     Vojvodina 5. 2. 2. 1.  7-6  6
5.     Partizan  5. 1. 1. 3.   8-12  3
6.     Dinamo  5. 0. 0. 5.   4-14  0

Četvrto izdanje – 1972.

1.kolo (19. jul)
Slobodan: Željezničar
Crvena zvezda – Hajduk 3:1 (1:0)
Vojvodina – Sarajevo 1:0 (0:0)
Dinamo – Partizan 1:0 (1:0) Zagreb 12.000, sudija Vlado Tauzes (Ljubljana)
Partizan: Furtula, Radaković, Todorović, Antić, Pejović, Kozić, Živaljević, Đorđić (Katić), Cvetković, Vukotić (Milojko Kurčubić), Bjeković

2. kolo (23. jul)
Slobodno: Sarajevo
Hajduk – Dinamo 1:0 (1:0)
Željezničar – Crvena zvezda 2:3 (2:1)
Vojvodina – Partizan 4:4 (2:2) Novi Sad 8.500, sudija Trpkovski (Skopje), strelci: Bjeković, Cvetković, Vukotić, autogol
Partizan: Furtula, Radaković, Golac, Antić, Pejović, Kozić, Živaljević (Milan Matić), Vukotić, Đorđić, Cvetković, Bjeković

3. kolo (26. jul)
Slobodna: Crvena zvezda
Dinamo – Željezničar 2:1 (0:1)
Vojvodina – Hajduk 2:3 (0:1)
Sarajevo – Partizan 1:0 (0:0) Sarajevi 5.000, sudija Marjan Rauš (Varaždin)
Partizan: Arsić, Radaković, Golac, Antić, Pejović, Kozić, Milan Matić (Katić), Cvetković, Đorđić, Vukotić, Bjeković


4. kolo (30. jul)
Slobodan: Partizan
Dinamo – Crvena zvezda 1:2 (0:1)
Sarajevo – Hajduk 2:1 (1:0)
Vojvodina – Željezničar 2:0 (0:0)

5. kolo (2. avgust)
Slobodan: Dinamo
Crvena zvezda – Vojvodina 2:1 (0:1)
Željezničar – Sarajevo 1:2 (1:0)
Hajduk – Partizan 1:1 (0:1) Split 13.000, sudija Radunović (Titograd), strelac: Bjeković
 Partizan: Arsić, Radaković, Golac (Todorović), Pejović, Paunović, Kozić, Đorđić, Cvetković, Katić (Boško Đorđević), Antić, Bjeković


6. kolo (6. avgust)
Slobodan: Hajduk
Dinamo – Vojvodina 2:3 (2:1)
Sarajevo – Crvena zvezda 3:1 (1:0)
Partizan – Željezničar 2:3 (1:2) Beograd 8.000, sudija Franković, strelci: Cvetković, Bjeković
Partizan: Arsić, Radaković, Golac (Todorović), Pejović (Vulić), Paunović, Kozić, Đorđić, Antić, Cvetković, Katić, Bjeković

7. kolo (9. avgust)
Slobodna: Vojvodina
Hajduk – Željezničar 3:0 (0:0)
Dinamo – Sarajevo 0:2 (0:1)
Partizan – Crvena zvezda 3:3 (2:3) Beograd 22.000, sudija Goce Popev (Skopje), strelci: Bjeković, Pejović, Boško Đorđević
Partizan: Arsić, Golac (Budišić), Todorović (Radaković), Pejović, Paunović, Kozić, Živaljević, Antić (Đorđić), Cvetković, Katić, Bjeković (Boško Đorđević)


1.     Sarajevo 6. 5  0. 1 . 10-3  10
2.     C.zvezda 6. 4. 1. 1.  11-11  9
3.     Vojvodina 6. 3. 1. 2.  13-11  7
4.     Hajduk 6. 3. 1. 2.  10-8  7
5.     Dinamo 6. 2. 0. 4.  6-9  4
6.     Partizan 6. 0. 3. 3.  10-13  3
7.     Željezničar 6. 1. 0. 5.  7-14  2

Peto izdanje – 1973.

1. kolo (1. avgust)
Sarajevo – Željezničar 1:1 (0:0)
Vojvodina – Reprezentacija Jugoslavije 3:6 (1:2)
Hajduk – Dinamo 2:2 (1:0)
Partizan – Crvena zvezda 1:1 (1:0) Beograd 17.000, sudija Pavle Ristić (Beograd), strelac: Cvetković
Partizan: Milić (Furtula), Golac (Pejović), Slobodan Todorović, Antić, Budišić, Kozić, Zavišić, Cvetković (Aranđel Todorović), Vukotić (Katić), Đorđić, Živaljević

2. kolo (3. avgust)
Sarajevo – Crvena zvezda 0:3
Željezničar – Reprezentacija Jugoslavije 0:3
Hajduk – Vojvodina 0:1
Dinamo – Partizan 2:3 (1:3) Zagreb 6.000, sudija Jusufbegović, strelci: Živaljević, Cvetković, Zavišić
Partizan: Istatov, Golac, Slobodan Todorović, Pejović, Budišić, Kozić, Zavišić, Aranđel Todorović, Cvetković, Cvetanović, Živaljević (Ringov)

3. kolo (5. avgust)
Željezničar – Dinamo 2:2 (0:1)
Sarajevo – Reprezentacija Jugoslavije 1:7 (0:2)
Hajduk – Crvena zvezda 0:0
Vojvodina – Partizan 5:5 (3:1) Novi Sad 10.000, sudija Marjan Rauš (Varaždin), strelci: Živaljević, Zavišić 2, Vukotić 2
Partizan: Istatov, Golac, Slobodan Todorović (Racić), Katić (Vukotić), Budišić, Pejović, Zavišić, Vujković – gost, Cvetanović (Kozić), Aranđel Todorović, Živaljević

1.     Jugoslavija 3. 3. 0. 0.  16-4  6
2.     C.zvezda 3. 1. 2. 0.  4-1  4
3.     Partizan 3. 1. 2. 0.  9-8  4
4.     Vojvodina 3. 1. 1. 1.  9-11  3
5.     Dinamo 3. 0. 2. 1.  6-7  2
6.     Hajduk 3. 0. 2. 1.  2-3  2
7.     Željezničar 3. 0. 2. 1.  3-6  2
8.     Sarajevo 3. 0. 1. 2.  2-11  1

Autor: Igor Todorović Zgro