Dec 8, 2018

Diskretni heroji: volej Jovice Kolba

  Ako ste rođeni posle 1990, o glavnom akteru ove priče niste mogli puno da pročitate u medijima, tačnije skoro ništa. Naravno, mi smo mu, kao bivšem igraču Partizana posvetili jedan od postova na blogu u vidu njegove kratke biografije.


  Jovica Kolb je treći u nizu Zemunaca koji su u razmaku od nekoliko godina došli iz tadašnje Galenike, današnjeg FK Zemun, u Partizan. Prvo je Zvonko Živković, kao izuzetno talentovani omladinac Galenike došao u Partizan, o čemu je i sam govorio u intervjuu za naš blog. Potom je, 1980. godine, izvršena "trampa", u Galeniku je otišao kralj jugoslovenskih strelaca, Slobodan Santrač, a u Partizan došao daroviti Dragan Mance. I Živković i Mance su ostavili ogroman trag u Partizanu, a Mancea je tragična smrt prekinula u daljem razvitku karijere.

   Jovica Kolb, igrač sredine terena, tihi i nenametljivi momak koji je likom pomalo podsećao na Nebojšu Čonkića Čontu, frontmena kultnog pank benda "Pekinška patka", nije ostavio veliki trag u Partizanu, ali svakako je neko ko zaslužuje pamćenje partizanovaca. U redove "crno-belih" stigao je 1984. godine, iako je već 1983. kao gost Partizana debitovao protiv Proletera u Zrenjaninu, kao i na turniru mladih ekipa u Vijaređu.  Praktično, najbolje godine svoje karijere je proveo na Topčiderskom brdu, ali nije imao prilike da često oblači dres prvotimca u takmičarskim utakmicama. Ipak, bilans od 40 odigranih takmičarskih utakmica u Partizanu (prvenstvo 31/1, kup 5/0, evropske utakmice 4/0), iako je skroman za nekoliko sezona boravka u Humskoj 1, daleko je od statusa pukog prolaznika kroz klub. Istine radi, od tih šest sezona u Partizanu, Jovica Kolb je jednu i po sezonu proveo van kluba, na pozajmicama u drugim sredinama.

   Po dolasku iz Galenike, gde je u debitantskoj sezoni zemunskog kluba u Prvoj ligi sakupio čak 25 nastupa, Kolb je u Partizanu povremeno dobijao šansu sve do sezone 1986/87, kada je otišao u subotički Spartak, kao pozajmljen igrač Partizana. Zemunac nije bio u prvom planu ni kod Jusufija, te je prolećnu polusezonu 1987/88 proveo u Sutjesci gde je zabeležio petnaest nastupa i postigao jedan gol. Po povratku u Partizan, opet je bio povremeni prvotimac kod Vukotića i Golca, i tako sve do 22. aprila 1990, kada je Partizan u Skoplju savladao Vardar sa 3-2, a Kolb počeo utakmicu u prvih jedanaest. Po odlasku iz Partizana, Jovica Kolb je nastavio karijeru u Belgiji, gde je do 1998. branio boje Gela.

  Jovica Kolb bio je učesnik nekih od najznačajnijih utakmica Partizana u to vreme: kup-derbija protiv Crvene zvezde i Dinama, prvenstvenih utakmica protiv Hajduka i Dinama, čuvenog dvomeča u Kupu pobednika kupova protiv Groningena, ali je prva asocijacija na ovog bivšeg fudbalera utakmica odigrana u Sarajevu, 8. decembra 1985, kada je Partizan na Grbavici porazio Željezničar sa 2-0.  Bila je to šampionska sezona Partizana, a u poslednjoj utakmici jesenje polusezone Partizan je u Sarajevo otputovao bez povređenih Čapljića i Župića. Bio je to ujedno i prvi nastup Kolba kao prvotimca u prvenstvu te sezone. Za desetak minuta, na startu utakmice, Partizan je nokautirao Želju i završio posao - prvo je u 6.minutu Zvonko Živković glavom u mrežu smestio loptu koja se odbila od prečke posle topovskog šuta Varge, a onda je usledio gol za pamćenje. Kontranapad Partizana u 18. minutu je započeo upravo Kolb, dodao je loptu levo do Admira Smajića, i nastavio kretanje ka šesnaestercu domaćina. Smajić odigrava dupli pas, vraća loptu Kolbu, u visini šesnaesterca je dodao poluvisoku loptu u sredinu, a onda je sevnula levica Jovice Kolba. Ne čekajući da lopta padne na zemlju, zahvatio ju je volej udarcem i poslao pod prečku Slobodana Janjuša. Pravi delirijum nekoliko hiljada "grobara" prisutnih na stadionu Grbavica! Gol sezone, gol koji je potvrdio nezvanično zvanje jesenjeg prvaka Partizanu, i gol koji je na najlepši način okončao prvenstvenu polusezonu. 

  
Posle pobede na Grbavici, 08.12.1985, Kolb prvi s leva

Danas pokojni, legendarni komentator TV Sarajevo, Zoran Popovski, je propratio golčinu Kolba rečima: - Bez obzira ko za koga navija ovde na stadionu, ovakvi udarci moraju da izmame iskreni aplauz.  

  Tog dana, i oni površni pratioci prvoligaške scene, koji nisu čuli za Partizanovog rezervistu iz Zemuna, upamtili su dobro njegovo ime i prezime. Ovaj gol ga je i definitvno izvukao iz senke i anonimnosti, ali i potvrdio da fudbaler koji postigne ovakav gol, neminovno poseduje zavidno fudbalsko znanje i tehniku.


  Ipak, do kraja šampionske 1985/86, Jovica Kolb je sakupio ukupno 4 nastupa u prvenstvu, i kao što smo već pomenuli, otisnuo se put Subotice gde je ipak imao zagarantovanu minutažu. Ne sme se zaboraviti da su tog leta u Partizan stigli Katanec, Đurovski i Vokri, pa je usled paklene konkurencije Kolbu bilo korisnije da ode u sredinu gde će imati mesta u prvih jedanaest.

Čava Dimitrijević i Kolb kao igrači Spartaka

  Sigurno je da je Kolb svojim kvalitetom zasluživao više nastupa. U nekoj manjoj sredini nego što je bio Partizan tog vremena, on bi bio glavni igrač. Ono što nije uspeo u crno-belom dresu Partizana, Jovica Kolb je nadoknadio u plavom dresu Gela u Belgiji, gde je za osam godina sakupio 168 ligaških nastupa.

  Ali, ima neke pravde u tome što se Jovica Kolb taj jedan i jedini put u strelce Partizana na takmičarskim mečevima upisao baš na takav, maestralan način, na sarajevskoj Grbavici. Ostao je taj gol kao svedočanstvo o velikom talentu koji se nije do kraja potvrdio, a nema sumnje da u antologiji najlepših golova Partizana, pogodak Jovice Kolba na Grbavici sigurno ima mesta među prvih deset ili dvadeset.

  - Je li se sećaš utakmice kad smo na kraju jeseni `85 pobedili Želju na Grbavici? E, baš te, onda kad je Kolb zabio onu čuvenu golčinu! 
  
 
 
 
 
 
 


  

Nov 26, 2018

Antun Herceg - od Inđije do Baden-Virtemberga, preko Partizana

  Svi posetioci naše nedavne izložbe "Najlepša je boja crno-bela" verovatno se sećaju jedne rečenice koju smo izgovorili prilikom otvaranja. Objašnjavajući istorijat nastanka određenih slika sa izložbe, došli smo do Antuna Hercega.Tom prilikom smo zamolili ljude koji imaju bilo kakvu informaciju o njemu, da nam pomognu. Nismo ni slutili da ćemo mesec dana kasnije sami otkriti detalje iz smiraja karijere, pa i života, ovog Partizanovog asa.

Antun Herceg, u crveno-plavom dresu Partizana

  Istorija Partizana se ne može napisati bez Antuna Hercega. Ovaj igrač, koji je bio saigrač Bobeka, Milutinovića, Čajkovskog, Belina, Zebeca... igrao je na poziciji beka ili krila, rođen je 9. novembra 1927. godine u Inđiji. Posle igranja za novosadsku Vojvodinu (neko vreme pod imenom Sloga), Herceg dolazi u Partizan i debituje za naš klub 17. marta 1951. u Sarbrikenu, na prijateljskom meču. Već sutradan, Herceg je nastupio i protiv Ludvigshafena. Tada sigurno nije mogao da zamisli da će na samo sto i kusur kilometara odatle on završiti svoj životni put.

  Antun Herceg je za Partizan odigrao 141 utakmicu u prvenstvu Jugoslavije uz 39 datih golova, u Kupu Jugoslavije je zabeležio 18 nastupa, dao 5 golova i tri puta podizao pehar namenjen Partizanu, kao osvajaču Kupa Maršala Tita! Član je generacije koja je utakmicom protiv Sportinga otvorila Kup evropskih šampiona, sakupio je 4 nastupa u tom elitnom takmičenju. Dalje, Herceg je ušao u istoriju i kao član ekipe koja je Zvezdi nanela najteži poraz u istoriji beogradskog "večitog derbija". Tog 6. decembra 1953. Partizan je osramotio Crvenu zvezdu sa 7-1, a Herceg je postigao dva gola! Sakupljao je Herceg nastupe i golove za Partizan, zaključno sa 3. aprilom 1959. i prijateljskom utakmicom drugog tima Partizan protiv Garnizona iz Požarevca. Herceg je igrao i za reprezentaciju Jugoslavije, zabeležio je 12 nastupa i postigao dva gola. 

  Ipak, posle toga, kao da se spušta zavesa, ili bolje reći, zavera ćutanja na lik i delo Antuna Hercega. Sepi Herceg, ili Beton, kako su ga popularno oslovljavali saigrači, odlazi u Nemačku. Domaći mediji više nisu pisali o njemu, što i nije neobično - kada se asovi povuku sa terena, pa još ako odu u inostranstvo, neminovno se prekinu skoro svi kontakti. Daleko od očiju, daleko od srca, još dalje od novinarskog pera. Antuna Hercega je pominjao još samo Mile Kos, doajen sportskog novinarstva i urednik "Partizanovog vesnika". I upravo su tekstovi Mileta Kosa bili polazna tačka u našem istraživanju - gde je i da li je živ Antun Herceg? Jer, ono što se danas može naći na internetu, a tiče se Hercega, vrlo je skromno: datum rođenja, statistički podaci iz Partizana, i činjenica da je posle karijere otišao u Nemačku, gde je "radio kao stomatolog" (netačno?). A nema u istoriji Partizana slučaja da je ostala nepoznata sudbina tako značajnog igrača. I radeći na Partizanovim istorijskim sveskama i obrađujući upravo period pedesetih godina, svako malo smo se pitali: "Šta je, bre, sa Hercegom, je li živ taj čovek, kao da je u zemlju propao?"

  Krenuli smo od teksta Mileta  Kosa u "Partizanovom vesniku" od 6. juna 1973: "Po odlasku iz Partizana Sepi je jedno vreme igrao u Zapadnoj Nemačkoj, a onda se definitivno povukao sa zelenog polja i iz fudbalskog života. Danas radi kao službenik u jednom preduzeću u okolini Štutgarta, a njegovim stopama nastavlja Herceg - junior, za koga mnogi tvrde da je izuzetno talentovan fudbaler. "



  Četiri godine kasnije, ponovo u "Partizanovom vesniku", Mile Kos pominje kako je 5-6 godina pre nastanka teksta, zajedno sa Hercegom posmatrao utakmicu Štutgarta i Arminije, ali bez osvrta na karijeru i život Hercega.

  I to je bila sasvim dobra polazna tačka - dakle, Herceg je živeo u okolini Štutgarta, igrao je fudbal u Nemačkoj, i ima sina koji se takođe bavio fudbalom.

  Internet je vrlo moćan medij. Dalja potraga, prosto rečeno "guglanje", doveli su nas do izvesnog Antona (a ne Antuna)  Hercega u telefonskom imeniku, a kada smo daljom pretragom utvrdili da je taj Herceg nastanjen u gradiću Baknangu (Backnang), na tridesetak kilometara od Štutgarta, u pokrajini Baden-Virtemberg, poverovali smo da bi to mogao biti upravo naš partizanovac Antun (ili Anton) Herceg.

  Nešto kasnije, dolazimo do neverovatnog podatka, opet direktno sa interneta! A ta informacija, potkrepljena slikom, kaže da su na lokalnom groblju u Baknangu sahranjeni izvesni Anton Herceg (rođen 09.11.1927. preminuo 16.04.2013.) i Stefan Herceg (rođen 11.01.1955, preminuo 11.09.2009.)! Datum rođenja Antona (Antuna) Hercega je identičan datumu rođenja našeg bivšeg fudbalera, a Stefan, rođen 1955, bi mu mogao biti sin! Nažalost, obojica su napustila ovaj svet, sin čak i pre oca.


  Vikipedija ima i podatak da je u Baknangu rođen i Ralf Rangnik, sadašnji trener RB Lajpciga, ali je mejl koji smo poslali na adresu bundesligaša bio uzaludan: naša molba da upitaju Rangnika da li se seća Hercega kao svog potencijalnog sugrađanina, naišla je na odbijanje. "Nažalost, nismo u mogučnosti da pitamo našeg trenera o tim privatnim detaljima". Svašta. Ali, bar su odgovorili.

  Najznačajniji pomak u ovom našem istraživanju nastaje kada smo posetili sajt lokalnog kluba, TSG Backnang. Taj klub nastupa u petom rangu takmičenja a ima sajt kakvog se ne bi postideli ni klubovi najvišeg ranga. U odeljku istorije, dolazimo do početka sedamdesetih i sezone 1970/71, gde se pominje izvesni Toni Herceg, koji je te sezone preuzeo vođenje ekipe sa klupe, a koji je od 1962. do 1965. nastupao za Baknang kao igrač-menadžer! Toni, Anton, Antun, datum rođenja, okolina Štutgarta...sve govori da je to Partizanov Antun Herceg, zvani Sepi ili Beton. Ali, treba nam potvrda nekoga iz Nemačke.


  Šaljemo mejl, objašnjavamo čitavu situaciju i želju da saznamo konačnu sudbinu Antuna Hercega. Danas, posle samo dva dana, stiže odgovor:

  Poštovani Gospodine,

  Vi tragate za Tonijem Hercegom. Sa sigurnošću Vam mogu reći da je taj Toni (Antun, Anton) Herceg, koji je igrao za naš klub i radio u njemu kao trener nekoliko sezona, upravo osoba za kojom tragate. 

  Kada je on došao u naš klub, svi smo znali da je on igrao za beogradski Partizan i za reprezentaciju Jugoslavije. Došao je zajedno sa još jednim igračem, zvanim Kocak (Johan?). Njih dvojica su započela novu eru fudbala u našem mestu, klubu i okolini. Uživao je svako ko ih je gledao kako igraju. Mi kažemo da su oni doneli fudbal u naš klub. Pre njih, bili smo samo "udarači" a sada slavimo fudbal na jednom rastućem nivou, koji nas je svojevremeno doveo i do nemačke druge lige, doduše samo u jednoj sezoni. 

  Lično sam veoma dobro poznavao Tonija. Bio mi je trener dok sam igrao za mladi tim (U-19), a kasnije sam igrao zajedno sa njegovim sinom Stefanom, koji je nažalost preminuo pre svog oca. 

  Nažalost, nemam nijednu sliku da Vam pokažem Tonija, Ali, pitao sam nekoliko prijatelja i poslaću Vam ih čim mi budu dostupne. 

  Nadam se da sam Vam pomogao, pozdrav od 

TSG Backnang
Dieter Schaupp
Član klupskog saveta


  Gospodin Diter Šaup nam je razrešio sve dileme i potvrdio da je Antun Herceg, Partizanov as, igrao za TSG Backnang, trenirao ga, živeo u istoimenom gradiću, i umro, 16. aprila 2014. Nažalost, pet godina pre njega umro je njegov sin Stefan. Gospodin Šaup je više nego relevantan izvor, bivši je  igrač koji se pominje i u istorijskom odeljku oficijelnog sajta TSG Baknanga, a u svom odgovoru on pominje Antunovog sina Stefana, kao fudbalera, iako ga o Hercegovom sinu nismo ni pitali. Time Šaup potvrđuje pisanje Mileta Kosa iz 1973. o Hercegu-junioru kao fudbaleru.

   Antun Herceg je preminuo 16. aprila 2013. Nažalost, sudbina koja je odvela Hercega daleko od Beograda i Partizana, kao i prekinute niti sa rodnim krajem, učinili su da informacija o njegovoj smrti ni tog dana, a ni kasnije, ne dopre do Partizana i njegovih navijača. I za to ne treba nikoga kriviti, to je jednostavno život.

  Posle otkrivanja činjenice da je Silvester Šereš, a ne Matekalo, strelac prvog gola Partizana u istoriji, datuma prelaska na crno-bele boje, identiteta prvog stranca u istoriji Pari Sen Žermena (Partizanovog igrača), ovo je još jedan skromni doprinos bloga "Crno-bela nostalgija" u otkrivanju manje poznatih ili zaboravljenih događaja iz istorije našeg kluba.

 Ujedno, mogli smo da se na primeru uverimo u nemačku poslovnost i profesionalnost, i način na koji se poštuje istorija sopstvenog kluba, bez obzira na rang takmičenja.

  I što je najbitnije, Antun Herceg, Partizanov as i jugoslovenski reprezentativac, više neće biti čovek sa nepoznatom sudbinom.

* Blog "Crno-bela nostalgija" se zahvaljuje gospodinu Diteru Šaupu i klubu TSG Backnang na dragocenoj pomoći.