Sep 25, 2011

Foto arhiva - Jusuf Hatunić (1950-1991)



Jusuf Hatunić, nekadašnji odbrambeni igrač Partizana, rođen je 1950. godine u Dobošnici, u Bosni. Već sa 19 godina postaje član prvog tima Slobode iz Tuzle i u narednim godinama postaje nezamenljivi član prvog tima "crveno-crnih" iz Tuzle. Bio je jedan od fizički najjačih fudbalera tadašnje lige, naizgled nezgrapan ali vrlo pouzdan i zahvalan igrač. Njegova sudbinska veza sa Partizanom počinje već u oktobru 1974, kada je na utakmici Partizan - Sloboda posle jednog starta Hatunića, mladi Partizanov igrač Zoran Racić ostao na travi sa slomljenom nogom i nikad se više nije vratio fudbalu. Ipak, samo dve godine kasnije - 1976, Hatunić dolazi u Partizan, tokom trenerskog mandata Ante Mladinića. Navijači su ga prihvatili bez obzira na taj nesrećni događaj, a Musa, kako su ga zvali navijači Partizana, postaje stub odbrane koja je u šampionskoj 1977/78 primila samo 19 golova! Hatunić dolazi i do reprezentacije Jugoslavije za koju je odigrao 8 utakmica. Posle dve i po godine, Hatunić odlazi u Galatasaray SK, ali se ubrzo, početkom 1979/80 vraća u Partizan u kojem ostaje naredne dve sezone. Punih pet godina je Hatunić proveo u crno-belom dresu i osvojio jednu titulu šampiona a u leto 1981. odlazi u Rad, gde i završava svoju karijeru. Jusuf Hatunić je zavoleo i odabrao Beograd za mesto svog boravka, Beograd i Partizan su zavoleli njega. Iza spoljašnjosti robusnog i snažnog igrača krio se jedan blag i prijatan čovek. Nažalost, Jusuf Hatunić je preminuo u naponu životnog doba, u 41. godini života, 1991. godine.

Statistika Jusufa Hatunića, preuzeta sa www.partizan.rs:












 



 

 

 











3 comments:

Nenad Živković said...

Braćo, danas ste me prihvatili u ovu grupu i ja vam se zahvaljujem. Listajući galeriju igrača, najpre sam pogledao Jusufa Hatunića. Sećam se te utakmice kad je Nenadu Raciću slomio nogu. Sve-sve, jeste Musa postao neprelazni bedem našeg Partizana i stekao veliku popularnost kod svih grobara, ali je kod mene zbog toga uvek postojala jedna senka preko njegovog imena i živo me zanima njegov kasniji odnos prema tom nesrećnom slučaju. Imajući u vidu da se Nenad više nikad nije vratio fudbalu interesuje me kako se s tim nosio Musa, t.j. da li je kasnijih godina u razgovorima sa saigračima, upravom kluba i ličnom kontaktu s Nenadom pokazao iskreno kajanje, spremnost da mu se nađe i sl.

Aleksandar Pavlovic said...

Pozdrav, Nenade! Raciću je bilo ime Zoran, a ne Nenad. Nadam se da ćete uskoro imati priliku da o tom nesrećnom događaju mnogo više saznate preko ovog bloga, sprema se jedna priča o tome.

Milan Knezevic said...

zoran racic je mladic koji se pojavio zajedno sa sonjom tomicem i bili su kakva takva perspektiva partizana....bio je brz i borben jako...u pomenutom mecu...hm evidentno je da je musa startovao muski i bez pardona racic nije ili nije hteo da povuce nogu i bum...puklo je da se culo na svim tribinama...bilo je tragicno za mladog fudbalera kraj karijere...snova...onda su pojedinci iz uprave sudski teretili musu....
musa je bio veliki partizanovac...bas...a kao covek jos veci...igrac reprezentativac...posle je drzao kafic "6" na novom beogradu...na zalost imao je tesku bolest nije izdrzao..