Aug 25, 2016

,,Alo pope, ovde Milko!"

  Partizan je oduvek imao brojnu navijačku armiju, i uz sebe je okupljao ljude različitih nacija, vera i zanimanja. Tekst iz nekadašnjeg sportskog nedeljnika ,,Tempo", objavljen početkom 1987. godine, govori o jednom svešteniku Srpske pravoslavne crkve, koji je uprkos svim specifičnostima svog poziva, postao i ostao verni navijač Partizana.


Kako je Branko Kerkezović, protonamesnik u Zablaću kod Čačka, postao i ostao veliki  navijač Partizana


,,Alo Pope, ovde Milko!"

   Negde pri kraju razgovora, svešteniku Branku Kerkezoviću (40) postavio sam nekoliko različitih pitanja, a on je uvek odgovarao isto.

- Ko je bio prvak za 1986. godinu? 

- Partizan. 

- Ko će da bude šampion ove godine?

- Partizan.

- A iduće?

- Partizan.

- Do kada će to da traje?

- Do 1990. Partizan ima izvrsne stručnjake, igrači se školuju kod profesora, to je fudbalski univerzitet.

  Na korak od stola sedela je sveštenikova supruga, imala je igle, pletivo i poluglasan komentar: ,,U, koliko on voli Partizan."

  Napolju je padao veliki sneg, a mi smo sedeli u toploj sobi. Niti sneg može da pada unutra, niti mi, na kraju januara, da sedimo napolju. A može li pravoslavni sveštenik da bude veliki navijač FK Partizan?
   To može. 



  Crno-beli odmalena

  Dok je stigla kafa (i rakija, takođe prva liga), dogovorili smo se da ne mešamo pravoslavlje i fudbal, crkvu i Partizan. Sve, dakle, neka stoji na mestu koje mu u društvu pripada, a nama ostaje da protumačimo kako je protonamesnik (ide: đakon, paroh, protonamesnik, prota...) u selu Zablaću, desetak kilometara od Čačka, postao i ostao Partizanovac, onaj pravi. 

  - Kao osnovci u rodnom selu Luke kod Ivanjice, i ja i trojica braće počeli smo da navijamo za Partizan. Tako je ostalo do danas - priča Kerkezović. - I u srednjoj školi, na bogosloviji, dve godine u Prizrenu, zatim tri u Sremskim Karlovcima, znali su me kao velikog navijača Partizana.

  - Da li ste, kao đak bogoslovije, išli na utakmice?

   - Redovno, dok sam bio u Sremskim Karlovcima. Gledao sam sve utakmice u Novom Sadu, između Partizana i Vojvodine, išao sam i u Beograd kad smo 1965. i 1966. igrali u Kupu šampiona. Rezultate ne mogu da zaboravim: protiv Nanta 2-0, Verdera 3-0, Sparte 5-0, Mančestera 2-0. Je l` tako? Izgubismo u finalu od Reala, 2-1...

   - Igrali ste fudbal, verovatno?

   - Bilo je na bogosloviji turnira u okviru škole, a sedam ili osam nas igralo je u Karlovcima za tamošnji klub Mladost. 

 - A danas, u četrdesetoj?

 - Igram sa komšijama ovde u porti, na male golove. Napravili smo i goliće od gvožđa, pa se moj tast, i on je sveštenik, jednom čudio čemu to služi. 


S Partizanom u Čehoslovačku

  Sveštenik je, veli, postao 1968. i prva parohija bila mu je Kaona, u Dragačevu. Bez fudbala se, ovako ili onako, nije moglo, pa je sem svešteničkog, tu dobio i najmanje, ali bez sumnje ugodno fudbalsko zvanje: član inicijativnog odbora za osnivanje kluba prijatelja Partizana u Dragačevu. Druga veza bila je malo jača: seoski klub, Voćar iz Kotraže, takođe u Dragačevu, igrao je utakmice u porti seoske crkve. 

 - I to dve godine. Porta beše velika, oko dva hektara,  pa je imalo prostora za igralište.  Crkva im je dala teren, ali se nešto iskomplikuje pa ga preorem. 

- To baš i nije u sportskom stilu?

- Žao mi je što je tako bilo.

  U knjižici koja svedoči da je Branko Kerkezović član kluba prijatelja Partizana, kao pristupni datum stoji 14.1.1978. Neki mesec iza toga putovalo se u Čehoslovačku.

 - Partizan je 28. marta te godine igrao u Brnu protiv Zbrojovke za Srednjoevropski kup, i išao sam sa čačanskim navijačima tamo. Bili su i trubači iz Dragačeva, dobra utakmica i 3-2 za nas. 

  U Zablaće je sa službom prešao 1980. i odatle vodio navijački autobus na utakmicu Partizan - Dinamo (kaže da je bilo 2-2), i dabome, ostao član kluba prijatelja crno-belih.  

  Uz zanimljivu, korektnu napomenu:

  - Klub prijatelja Partizana u Čačku radio je pre neku godinu izuzetno aktivno, ali nisam želeo da u tom klubu steknem nekakav položaj. Tu ima i društveno-političkih radnika, a ja sam kao sveštenik ipak uzdržan, da ne bi neko, možda, rekao: šta se ovaj pop ugurao među nas?


  A vi poslali popa...

  Grehota bi bilo da se među beleškama zaboravi nekoliko, manje-više, ličnih činjenica. Kerkezović peva u horu ,,Sveti Sava" Žičke episkopije,  ima u svom domu, u porti zablaćke crkve, već brojnu biblioteku, i pri kraju je studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu. 

- Na arheologiji mi je ostao samo još diplomski ispit.

  I to, opet, može nekako da se veže sa fudbalom. 

- Najbolje je bilo kad ispit zakažu za sredu, a Partizan tog dana igra utakmicu u Beogradu. Još sam letos, posle jednog ispita, išao na Partizanov stadion da ih pitam hoće li da igraju jednu utakmicu ovde u Zablaću, protiv našeg Omladinca. Partizan je posle došao u Čačak, ali ne da igra sa Omladincem, nego sa Remontom. Ovi naši iz Omladinca prebace mi što nisam uspeo u pregovorima, a ja im, u šali, odgovorim: ,,Tako je moralo da bude jer je Remont na pregovore poslao pukovnika, a vi popa".

  Kerkezović je, i to se podrazumeva, neizostavan posetilac  utakmica Omladinca u Zablaću (Međuopštinska liga), a crkvena opština u ovom mestu je, pre neku godinu, pomogla izgradnju dobrog, izuzetno dobrog igrališta.

  Morali smo, ipak, uvažavajući i dalje dogovor da se neke stvari ne mešaju, da upitamo:

 - Da li neko od crkvenih velikodostojnika pravi pitanje oko Vaše privrženosti Partizanu i fudbalu?

  Kratak odgovor:

  - Niko.


Mogao bi i Boško da dođe 

  Najlakše parče razgovora, valjda obojici, bilo je o Partizanu danas. Zapelo je samo na jednom mestu - ko da igra bekove? Za utehu Branku, i Nenad Bjeković se, izgleda,  često oko toga muči. Kerkezovićev tim za proleće je ovaj: 
  Omerović, Radović, Čapljić, Katanec, Vermezović, Župić, Đelmaš, Smajić, Đurovski, Vokri, Stevanović. 

  Opet po njegovom izboru, da se pita, doveo bi Savićevića i Boška Đurovskog u Partizan, najbolji igrač crno-belih svih vremena je Miloš Milutinović, najbolji golman Milutin Šoškić, a najbolji trener tandem Bobek - pokojni Mihailović. 

  - Dobro, ima li nešto što Partizan nema?

  - Najkorektniji tim je zagrebački Dinamo, u Maksimiru nikad nije slomljena noga. Najlepršaviji fudbal igra Velež. Ali je Partizan, po odnosu prema navijačima, opet najjači. 

  - Nije jači od Šajbera?

  Nema kletvi, već sledi samo dubok, crno-beli uzdah. 

  - Šta je on uradio? Osudio je klub na svoju ruku, bez dokaza i činjenica. A Zvezda? Nisu bili džentlmeni ni ona ni Džajić, kad su mogli da prihvate titulu.  Za mene, oni je i nemaju, prošle godine je prvak bio Partizan. Ipak me pogađa svađa Partizana i Zvezde, ja sam za pomiriteljne odnose. 


Ima strašniji i od Šajbera

  Nije Šajber najgora stvar koja je mogla da se desi ,,partizanovcima". Prema njima je ubedljivo najgori bio Milko Đurovski. Dok je igrao za Zvezdu. 

  - Pobedi nas Zvezda pre neku godinu, Milko postigne dva gola, a mene komšije iz Zablaća zovu telefonom i kažu ,, Alo pope, ovde Milko..." Nisam znao šta ću. Ne ide da spustim slušalicu, a da je držim ne mogu. Sad je Milko naš i nemamo nijedan problem. 

  Sve je, znači, na svom mestu. I kći Svetlana (15) ima knjižicu prijatelja Partizana, postere igrača. A supruga Ljubinka?

  - Ona je zvezdaš - veli domaćin. 

  Pitamo sveštenikovu suprugu da li je tako. Ćuti i plete. Pitamo opet, i isplatilo se. 

  -  Ako baš mislite da se stidim Zvezde, napišite: popadija navija za Zvezdu. 

  Samo još jedno pitanje Kerkezoviću: 

  - Koliko će bodova fore Partizan da ima na kraju prvenstva?

  - Četiri. Šta ja mogu kad smo najbolji. 

  Samo da se Milko, ne daj Bože, ne vrati tamo odakle je došao letos. 

  
   Gvozden Otašević
  
  




  
  
 

 

 


  


No comments: