Oct 15, 2016

Prvomajski susreti večitih rivala


  FNR i SFR Jugoslavija je zvanično bila država ''radnog naroda'' i zato je Prvi maj bio veliki i važan praznik. Svečane parade, lepo prolećno vreme, neradni dani – u tu sliku najbolje se uklapala i najveća utakmica – Večiti derbi.

   Prvomajski prijateljski susret FK Crvena Zvezda i FK Partizan postao je tradicionalan već tri godine uzastopce (pisac teksta računa i prvenstveni derbi odigran 1. maja 1949. prim. D. Š.). Posle učešća u prvomajskoj paradi, futbaleri ova dva renomirana kluba sastaju se na zelenom polju, kako bi svojim simpatizerima pružili priliku da uživaju u sportskoj i lepoj igri, stoji u uvodnom delu zvaničnog programa iz 1952. godine, možda najstarijeg poznatog štampanog programa za Večite derbije uopšte?

   Prvi prvomajski prijateljski derbi održan je 1950. pred 50.000 gledalaca i zaključno sa 1958.
godinom odigrano je osam ovakvih susreta. U tom prvom meču, u kiši golova, pretrpeli smo tada poraz (3–5) a strelci za Partizan su bili Aleksa Atanacković, Stjepan Bobek i Marko Valok. Lepa tradicija nakratko je prekinuta 1954. jer je 2. maja te godine na rasporedu bio redovni 14. prvenstveni Večiti derbi koji je Partizan golovima dežurnog egzekutora Marka Valoka, zvanog ''Žila'', rešio u svoju korist rezultatom 2–0.



   Rekordnu pobedu u ovim duelima ostvario je Partizan 1952. godine, kada je Zvezda deklasirana visokim rezultatom 4–0, a sigurno je moglo i ubedljivije jer su te iste brojke već na poluvremenu krasile semafor. Golove za plavo–crvene su postigli Bobek (dva), Branko Zebec i Zlatko Čajkovski. I drugu ubedljivu pobedu u prvomajskim susretima pišemo na konto našeg Partizana. Za istoriju: 1. maja 1955. krajnji rezultat prijateljskog susreta bio je 4–1 za Partizan, a cilj su pogodili Miloš Milutinović (dva puta), njegov budući pašenog Stanoje Jocić i Bobekov pašenog Prvoslav – Boba Mihajlović.

   A sada, malo lagane statistike. Najviše golova u ovim prijateljskim prvomajskim derbijima za Partizan su postigli Bobek i Valok po četiri a po dva puta su svoje ime na semaforu videli Aleksa Atanacković, Branko Zebec i Miloš – Plava Čigra Milutinović. Dobro, znam da ''lampaš'' još nije postojao ali baš lepo zvuči. Na liniji Partizanovog gola po tri puta su stajali Franjo Šoštarić i Slavko Stojanović a na dva meča je našu mrežu čuvao tada mladi i perspektivni golman Milutin Šoškić. Tih prvih majeva dres sa Partizanovim grbom po šest puta su oblačili Valok i Anton Herceg, po pet zabeleženih nastupa imaju Bobek i Bruno Belin, a po četiri puta na teren su istrčali Zlatko Čajkovski, Branko Zebec, Miloš Milutinović, Minda Jovanović, Ratko Čolić i Čedica Lazarević. Pregledom ovih imena dobijamo kostur standardnog tima Partizana pedesetih godina prošlog veka.


Miloš Milutinović na prvomajskom derbiju iz 1953.

   Slobodno se može reći da se među najbolje igre ova dva beogradska rivala mogu ubrajati baš susreti na ovim utakmicama. To svakako dolazi odatle, što su na ovim utakmicama igrači lišeni one psihoze koja je svojstvena svakoj prvenstvenoj utakmici – borbi za bodove. Međutim, ovo nisu obični prijateljski susreti, jer su vezani za narodni praznik, te su tako postali, u neku ruku, glavni prijateljski susreti ovih timova, lepo i nadahnuto stoji u već spomenutom programu iz 1952.

  Baš tako. Opušteni i rasterećeni pritiska, igrači Partizana su na tri uzastopne utakmice u mrežu najljućeg rivala smestili po četiri lopte. Da bi slika naše dominacije bila potpuna, treba podsetiti da su to bile baš one godine kada je Bobekova, Miloševa i Valokova četa u prvenstvu i kupu po šest i sedam puta izrešetala Komšije i time zaslužila slavni nadimak – "Parni valjak".

   U glavnom nizu od osam prijateljskih prvomajskih mečeva bilans je izjednačen ali prevagu na našu stranu donosi ''usamljena'' deveta utakmica iz 1967. godine koju je Partizan dobio rezultatom 1–0, golom Milorada Jeremića. To je susret van osnovne serije ali ga povod (1. maj) i karakter (prijateljski) bez rezerve upisuju u statistiku: Partizan – Crvena Zvezda 5–4 u pobedama, uz gol razliku 20-16.



Milorad Jeremić, strelac na poslednjem prvomajskom derbiju, maj 1967.

   Opadanjem države opadala je i važnost Prvog maja kao praznika i to, jednostavno, više nije bio dovoljno dobar povod za prijateljsku utakmicu večitih rivala. To pokazuje i poseta na ovim utakmicama – na prvih nekoliko susreta Stadion JNA je grcao pod težinom od 50.000 gledalaca, da bi već 1955. i 1956. taj broj spao na 30.000 pa i na 20.000 navijača. Poslednjem meču iz osnovne serije (1958) prisustvovalo je svega 10.000 ljudi.

   Poslednji prijateljski  derbi bio je turnirskog karaktera i odigran je u Prištini 29. jula 1995. godine. Partizan je pobedio 2–0 golovima Ćirića i Tešovića pred kraj utakmice, mnogi još pamte taj trofej i te golove. Nije normalno, a nije ni lepo što se naša dva najveća fudbalska kluba već više od 21 godine nisu srela na terenu na ''prijateljskoj'' osnovi, kako god se to zvalo – Beogradski turnir, TV liga šampiona ili nekako treće. Neko o tome treba da vodi računa jer imena večitih rivala još uvek imaju težinu, veliki uticaj i društvenu odgovornost i zato je relaksacija odnosa imperativ jer je fudbal, pored ostalog, ipak samo igra.

   Prvomajski prijateljski večiti derbiji su važan i lep deo beogradske, jugoslovenske i srpske fudbalske istorije i zato treba naći način da se, možda nekim drugim povodom, ova lepa tradicija nastavi.


Autor teksta: Dejan Šunjka

No comments: