Jul 5, 2017

Zašto je dobro imati sezonsku ulaznicu?

  Nas nekoliko drugara, koji stojimo iza ovog bloga, odlučili smo da napišemo i jedan ovakav tekst, koji donekle odudara od tematike bloga, ali nije baš ni daleko od nje. Odmah da razjasnimo da ovim tekstom ne pokušavamo da budemo ni glasnogovornici kluba ili organizovanih navijača, niti da pozivamo na nekakve ,,mobilizacije", već pišemo kao obični i višedecenijski navijači. Još manje želimo da pravimo podelu navijača na one sa sezonskim ulaznicama i onima bez njih. Pravo je svakoga da se posveti klubu na način na koji misli da je najbolji po njega. Možda čovek u nekoj zabiti koji drhti pored televizora ili radija čekajući da čuje rezultat više voli Partizan nego mi koji smo tu u Humskoj ulici svake subote ili nedelje.

  U poslednjih nekoliko godina svedoci smo da FK Partizan pred početak sezone pušta u prodaju sezonske karte. Tako je i ovog puta, a više o uslovima i cenama možete pročitati na sledećem linku.

  Svi mi koji pratimo i volimo Partizan znamo da uz naš klub nikad nije miran san - ili su to ushićenja zbog neverovatnih uspeha i pobeda, kao u tek minuloj sezoni 2016/17, ili razočarenja, što rezultatima, što previranjima u klubu. Ni u tome nismo oskudevali u poslednjoj deceniji. Ali, ako postoji nešto što zaslužuje sve pohvale a odnosi se na račun klupskog rukovodstva, to je institucija sezonskih ulaznica. Jeftine su i lako dostupne, i zaista je šteta ne obezbediti ih na vreme. Da vas ubeđujemo - nećemo, ali ovo je tekst za sve one koji nisu dovoljno upoznati sa situacijom oko sezonskih karata, a možda se posle čitanja ovog teksta odluče da ih kupe.

 


  Svoju prvu sezonsku kartu imao sam još kao srednjoškolac, daleke 1983/84. Bila je to pionirska članska karta. Pošto zbog relativno velike udaljenosti od svog stana na periferiji do stadiona i činjenice da nismo imali svoj automobil, moj otac i nije baš bio voljan da mi često pravi društvo, ne čekajući da se on smiluje i pristane da tek ponekad ode sa mnom u Humsku (iako me je on naučio na crno-bele boje) , shvatio sam da bi posedovanje sezonske karte u to doba bilo najbolja opcija za mene. Sećam se da je cena bila zaista bagatelna. Kad platite članarinu, u visini samo dve ulaznice za ..obične" utakmice, ljudi iz kluba vam zalepe markicu za tu godinu i do kraja sezone gledate besplatno sve prvenstvene utakmice, uključujući i derbi mečeve.

  Kada sam prerastao pionirsku člansku kartu, nisam obnavljao članarinu niti uzimao sezonsku kartu za odrasle, iako sam gledao većinu utakmica na Partizanovom stadionu. Ni u najslabijim sezonama nije se desilo da gledam manje od 5-6 utakmica u Humskoj. Jednostavno, nije bila kritična finansijska situacija u društvu kao danas, pa se pojedinačna karta mogla uvek priuštiti, naročito kad sam počeo sam da zarađujem. A ni klub u to vreme nije reklamirao sezonske karte, čak nisam siguran ni da su postojale sve vreme - tu mislim na one sumorne devedesete.

  Redovnom kupovanju sezonskih karata sam se vratio početkom ovog veka, kada je i klub počeo malo vidljivije da ih reklamira i da upoznaje navijače sa blagodetima posedovanja sezonske karte. Ako zaista volite Partizan, ako često dolazite na stadion, ako niste baš u izuzetno teškoj materijalnoj situaciji - sezonska karta je zaista nešto što se višestruko isplati. Ne samo finansijski (premda ćemo naglasiti i taj momenat) već ćete, zaista, imati neku vrstu emotivnog i navijačkog zadovoljenja. Podrazumeva se da ste kao Partizanovac odavno iznad prolaznih kategorija pobeda i poraza, dobre i loše igre, sposobnih i nesposobnih ljudi u upravi. Tu ste zbog Partizana i svoje ljubavi i emocija.

Idemo redom:

- finansijski momenat

  Matematika je jasna. Ako gledate većinu utakmica na Partizanovom stadionu, sezonska karta vam se višestruko isplati. Na primer, već se znaju cene ulaznica za meč kvalifikacija za Ligu šampiona između Partizana i Budućnosti. Cena za bočni deo istoka (uzećemo ovaj sektor kao parametar) je 700 dinara. Pretpostavimo i nadajmo se da će Partizan eliminisati crnogorskog prvaka i proći u sledeće kolo, to je još 700 dinara (ako ne i više). U slučaju da prođemo do plej-ofa, to je novih 700 dinara, mada su ulaznice za plej-of fazu uvek skuplje. Ali računajmo da je i dalje 700 dinara. Tri puta po 700, to je 2.100 dinara. Dodajmo na to i bar jedan ,,večiti derbi" sa komšijama, a prošle sezone bočni istok je koštao 1.000 dinara za meč protiv njih, to je već 3.100 dinara. Ako po sadašnjem trokružnom sistemu završimo kao prvi na tabeli posle dve faze takmičenja, to znači još jedan derbi sa komšijama i novih 1.000 dinara, najmanje. Ukupno do sada 4.100 dinara. Ako poželite da gledate i jedan meč protiv Vojvodine (400 dinara), to je već 4.500 dinara samo za pojedinačne cene ulaznica. Odgledajte bar jednu utakmicu Kupa Srbije, to je novih 400 dinara, ukupno 4.900. Sa 4.900 dinara (a moguće da će biti i koja stotina više), vi ste dostigli cenu sezonske karte za istok, bočni deo! Gde su ostale prvenstvene utakmice, gde je najmanje još jedna utakmica Kupa Srbije? Sve to će vas koštati dosta više nego da kupite sezonsku kartu. I to nije sve - svi oni koji su i prošle godine imali sezonsku kartu, dobijaju popust 500 dinara, pa njih bočni istok košta 4.500 dinara, a ne 5.000! Sa sezonskom ulaznicom, isplatila bi vam se ta investicija već posle 6 utakmica - tri kola evropskih kvalifikacija, dva derbija sa komšijskim timom i jednom utakmicom protiv nekog drugog rivala, recimo Vojvodine!

  Pretočimo celu sezonu u cenovnik: ako gledate sve utakmice redovno a kupujete pojedinačne ulaznice, odnosno nemate sezonsku kartu, to je 17 utakmica domaće lige po 400 dinara, dva ,,večita derbija" po 1.000, tri utakmice evropskih kvalifikacija po najmanje 700, još dve utakmice Kupa Srbije (recimo) - sve zajedno to je 11.700 dinara! Uz uslov da cene budu nepromenjene u odnosu na prošlu sezonu! A vas sezonska karta košta samo 5.000, ili čak 4.500 ako ste je imali i prethodne sezone ili ostvarujete drugu vrstu popusta! Uštedeli ste i mnogo više nego pola, svaka dalja reč je suvišna.

- pravo preče kupovine

  Ako Partizan izbori prolazak u grupnu fazu, ili Lige šampiona ili Lige Evrope, vi ćete tada plaćati ulaznice i vaša sezonska karta za te mečeve ne važi, ali imate pravo preče kupovine. Kao nosilac sezonske karte prvo ste vi na redu da sebi nabavite kartu za neki novi spektakl protiv Arsenala, Reala, Totenhema...pa tek onda oni što ih posprdno zovemo ,,evro-navijačima" i koji su tu zbog rivala a ne Partizana. To i jeste jedna od najboljih pogodnosti sezonske karte. Klub na taj način pokazuje da ceni što ste nosilac sezonske karte i da ste svakako bitniji za klub od nekog prolaznika koji je, eto, poželeo da tog nekog dana pogleda Partizan protiv Reala i ko zna kada će ga put opet naneti u Humsku 1.

- izbegavanje gužve na blagajnama

  Iako domaće utakmice nisu preterano posećene u poslednjih par decenija, kad - tad naiđe neka utakmica gde se traži karta više, bila evropska, derbi ili neka obična. Samo pre mesec i po dana bili smo svedoci jagme za ulaznicama čak i kada su bile besplatne, kao za poslednje kolo i proslavu 27. titule prvaka protiv Mladosti. Sa sezonskom ulaznicom gužva je za vas davno prošlo vreme, vi dolazite direktno na ulaz i smeštate se na tribine. Isto važi i za evropske utakmice u grupnoj fazi, kupujete kartu ali za nosioce sezonskih karata prodaja se posebno organizuje, bez gužve i pre redovne prodaje.


- momenat pomoći klubu

  Neće klub Bog zna kako profitirati od sezonskih karata ali ipak, u ovom okruženju, svaki dinar je dragocen. Osim toga, imate svest da ste učinili nešto konkretno za klub. Dali ste nekoliko hiljada dinara odjednom, i na praktičnom primeru pokazali da ste deo kluba. Sigurno je da za taj novac koji se slije od prodaje sezonskih karata klub ne može da kupi novog igrača, ali možda uspe da reši neki drugi tekući problem.

- osećaj zajedništva i pripadnosti

  Ljudi koje sam ja upoznao na stadionu, a nosioci su sezonskih ulaznica, spadaju u red nakvalitetnijih ljudi koje sam upoznao u svom životu. Počevši od drugova koji takođe učestvuju u radu bloga, pa dalje. Delimo iste ili slične ideje u pogledu Partizana, a ako imamo različite stavove - sa zadovoljstvom ukrštamo mišljenja. Niko nikome ne želi zlo, tu smo i ako zatreba nešto drugo a nije vezano striktno za Partizan, pa makar neka najobičnija usluga ili informacija da je u pitanju. Naši smo, što se kaže. I ima nas sa svih strana - Beograd, Novi Sad, Čačak, Ruma, Zrenjanin, Šabac...Delimo istu strast i svaki put kada se vidimo na ,,našem mestu" imamo onaj prejak osećaj da smo tu gde pripadamo, u našoj drugoj porodici. O osećaju kad vidiš naše igrače kad izlaze na teren - da ne govorimo. Zaista ih osećaš kao najmilije. Neka ovde, uz veliko poštovanje,  budu pomenuti i oni koji su daleko od Beograda i Srbije, koji godišnje uspeju da pogledaju jednu ili nijednu utakmicu Partizana uživo, ali svesno kupuju sezonske karte jer to je za njih dokaz pripadnosti i kopča sa voljenim klubom.

- osećaj emotivne ispunjenosti i kredibiliteta

  Ako si neko ko već godinama ide manje-više redovno na utakmice, poseduješ sezonske karte, jednog dana se samo iznenadiš kako vreme brzo prolazi, da imaš sve više sezonskih ulaznica u svojoj kolekciji, ali i sve više sedih u kosi (ako kose uopšte i imaš) a da je Partizan sve vreme tu, uz tebe. A tada i tvoj glas ima težinu u nekoj diskusiji, s pravom se smatraš pozvanim da kritikuješ ili pohvališ neke stvari oko kluba jer tu si svake subote ili nedelje, i po kiši i po suncu, i protiv Javora i protiv Arsenala.  


  Dakle, jasno je da su čak i ovako povoljne sezonske ulaznice, u situaciji kad se novac daje odjednom, veliki izdatak za ljude koji, ako imaju sreće, rade za 200 EUR. Ipak, većina tih ljudi nađe pare za cigarete, izlaske, alkohol. Znači, može se, uglavnom. Ni pisac ovih redova ne radi za basnoslovni novac, naprotiv, i duboko je svestan gde i kako živimo.

  Osim toga, jasno je i to da je proces osipanja publike na tribinama širok problem kojim bi mogli da se pozabave ne samo sociolozi već i ljudi iz Partizana. Ima to veze i sa ratovima, i sa odlivom stanovništva, i sa kriminalizacijom fudbala u državi, i sa finansijskom situacijom pre svega. Na mestu je i primedba da bi klub morao mnogo više da se angažuje od kampanjskih poduhvata reklamiranja sezonskih karata. Klub bi takođe morao biti svestan da se ugled dugo gradi ali brzo gubi, i da među navijačima ima mnogo onih koji su bez ikakve rezerve svoje srce dali Partizanu, ali su bili prevareni i zgađeni raznim Petah Tikvama, netransparentnim poslovanjem, sumanutim prodajama igrača, navijačkim sukobima, bahatostima nekadašnjih članova uprave, svakakvim kreaturama koje su nam vodile neke bitne sektore u klubu a da o klubu nisu imali blage veze. I niko ne sme da navijačima zamera zbog toga.


  Ali i pored svega toga, nešto je i do nas navijača. Ako volite Partizan, ako živite s njegovim rezultatima, uspesima i nedaćama iz dana u dan, ako niste baš u kreditu do guše ili dužničkom ropstvu i ako putovanje do Humske 1 za vas nije nemoguća misija, kupovina sezonske ulaznice je najmanje ali i najbolje što možete učiniti za Partizan. Ona vam ne daje pravo da zviždite na prvi loš potez momaka u crno-belom, ali sa sezonskom ulaznicom u džepu vi svakako s još više prava možete reći - ,,da, ja sam Partizanovac!"

No comments: