Aug 15, 2017

VENI, VIDI...

  Videoton (ili Vidi) je klub koji važi za mezimče aktuelnog mađarskog državnog vrha i koji je sva tri svoja trofeja osvojio u XXI veku. Međutim, najsjajnije poglavlje u 76 godina postojanja ,,crveno-plavih" iz Sekešfehervara je učešće u Kupu UEFA u sezoni 1984/85. Na putu ka finalnom dvomeču sa madridskim Realom, malo poznati klub iz severnog komšiluka je eliminisao pet rivala, a našem Partizanu je naneo jedan od najtežih poraza na međunarodnoj sceni.


  Glavni razlog naše eliminacije i teškog poraza u prvoj utakmici bilo je potcenjivanje protivnika. Svi zapisi iz 1984. svedoče o strahovito ležernoj atmosferi u kojoj je Partizan ušao u ovaj dvomeč - sa jedne strane ohrabren antologijskim comeback-om protiv Kvins Park Rendžersa, a sa druge strane žrebom koji je bio tumačen kao izrazito povoljan.

  U kojoj meri je ekipa Videotona bila potcenjena najbolje govori podatak da je Partizan u Sekešfehervar, kao na školsku ekskurziju, putovao direktno iz Vinkovaca, nakon prvenstvene utakmice sa tamošnjim Dinamom.

  Naši igrači su u Sekešfehervar prvi put putovali autobusom koji je imao ugrađen video-plejer, čudo tehnike za to doba. Prema svedočenjima putnika, više pažnje je poklanjano izboru filmova nego analizi protivnika, koji je u prethodne dve runde, bez poraza, eliminisao prašku Duklu i Pari Sen Žermen!
 
  Igrači su vreme uoči utakmice provodili u šopingu i druženju, uz alkohol i karte. Miodrag Ješić i Vladimir Vermezović su kasnije opisivali dugo čekanje u redovima u mađarskim prodavnicama, kako bi se pre utakmice pazarile jeftine Salamander cipele i kobalt posuđe.


  Tadašnji trener Partizana, Nenad Bjeković, je utakmicu u Sekešfehervaru opisao kao ,,najčudniju u svojoj trenerskoj karijeri", a igru Partizana kao ,,sramnu" i ,,ponižavajuću"  za 3-4 hiljade Partizanovaca koji su otputovali na ovo inostrano gostovanje. Naši igrači su u prvom poluvremenu dozvolili domaćima da iz jedne poluprilike, posle greške Čave Dimitrijevića na sredini terena, dođu do vođstva. Utakmica je proslavila centarfora domaćih Jožefa Saboa, aktuelnog trenera podmlatka ženske ekipe Videotona. Sabo je dva od svoja četiri (!) gola dao za četiri minuta na početku drugog poluvremena. Posle drugog gola Mađara, naši igrači su se spontano povukli  i iz četiri šuta primili još tri gola!

  Partizanove igrače je još uvek držala euforija posle eliminacije Kvins Park Rendžersa, mada su se pojavili umor i prve ozbiljnije povrede, posebno u odbrani (Marjanović, Kaličanin, Rojević). Zvonko Živković (koji se ,,skinuo" iz vojske pred revanš sa Englezima) je kasnije priznao da ,,ekipa nije bila ni psihološki ni fizički spremna" da prezimi u Evropi.

  Izvršni odbor kluba je u ,,zaključcima" hitne sednice između dve utakmice odgovrnost za poraz svalio na igrače. Sa ove vremenske distance ipak deluje da je u Partizanu ,,škripalo" na svim nivoima, odnosno da je ceo klub neopravdano potcenio ekipu koja je reprezentaciji Mađarske na Mundijalu u Meksiku 1986. dala čak  tri prvotimca (braća Distl i Čuhaj).


  Domaća štampa je stavila ,,crno-bele" na stub srama, pa će možda neozbiljno zvučati podatak da je veliki broj Partizanovaca i posle 0-5 u Sekešfehervaru iskreno verovao u čudo i još jedan prolaz dalje. Uostalom, naša ekipa je te sezone na Stadionu JNA protiv najjačih protivnika beležila sjajne rezultate: komšije su u 75. ,,večitom derbiju" poražene sa 2-1, splitski Hajduk sa čak 4-1, Dinamo 2-0, šampionsko Sarajevo 1-0, Željezničar - polufinalista Kupa UEFA sa 1-0, petoplasirani Vardar sa 4-0. Kruna pobedničkog niza na domaćem terenu bila je istorijska pobeda nad QPR od 4-0! Ipak, u domaćem prvenstvu Partizanu su san o tituli oduzele ,,male" utakmice na domaćem terenu i remiji protiv Osijeka, Rijeke, Sutjeske, Iskre...tako su se i mečevi prvenstva uklopili u evropski trend Partizana te sezone i rezultate po sistemu ,,toplo-hladno". 


  Partizan je, uprkos teškom porazu od 0-5 u prvoj utakmici, bio favorit u ovom dvomeču, pa su Mađari bili oprezni i u Beograd krenuli sa idejom da prime što manje golova. Heroj prve utakmice, Jožef Sabo, je mađarskim novinarima najavio da će, ukoliko Vidi u Beogradu izgubi 0-6, prestati da igra fudbal!


  Prema zvaničnim podacima, revanš meč 3. kola Kupa UEFA je 12. decembra 1984. na Stadionu JNA pratilo oko 30.000 navijača ili ,,nepopravljivih optimista", kako ih je opisao dnevni list ,,Sport". Od tog broja čak 19.875 gledalaca je imalo plaćene ulaznice. Najpopularnija pesma dana, prema izveštajima dnevne štampe, bila je ,,Šest komada, šest komada, to je naša nada"...Ova rima, u najboljoj tradiciji ,,grobarske" auto-ironije i sarkazma, lansirana je sa južne tribine nekoliko dana posle brodoloma u Sekešfehervaru, na prvenstvenoj utakmici protiv tuzlanske Slobode.

Revanš u Beogradu


  Partizan je na poluvreme otišao sa vođstvom od 2-0 (Živković, Varga), a učesnici revanša kažu da je vrlo lako mogao da se dogodi i potpuni preokret, samo da je austrijski sudija Verer početkom drugog poluvremena dosudio jedanaesterac za ,,crno-bele". U 61. minutu Smajić je fauliran unutar kaznenog prostora ali je Verer izvukao kazneni udarac izvan 16 metara.

  ,,Bunker" Mađara je izdržao, Omerović je utakmicu završio bez intervencije, a Partizan nije uspeo da prezimi u Evropi.
   



   Autor teksta: Dušan Mihajilović

  * fotografije preuzete sa sajta Videotona, www.vidi.hu

 

   

No comments: