Nov 19, 2017

Partizanovci u Švajcarskoj: od Špica do Evertona



   Dosadašnja bogata istorija Partizanovih nastupa u evropskim takmičenjima u organizaciji UEFA prilično je skromna kada se dođe do poglavlja sa susretima protiv švajcarskih ekipa. Samo jednom, u jesen 2013/14, Partizan se sastao sa nekom ekipom iz zemlje satova i čokolade. Bio je to, sigurno se sećate, za nas nesrećni Tun, koji je posle pobede Partizana od 1-0 u plej-ofu Lige Evrope, uspeo da porazi naš tim sa čak 3-0 u revanšu. Iako je, osim očajne igre naše ekipe, jedan od razloga za taj poraz ležao i u skandaloznom suđenju, ostao je gorak utisak. Da bi se koliko-toliko ispeglali računi sa švajcarskim fudbalom iz bliske prošlosti, potrebno je da Partizan 23. novembra savlada ekipu Jang Bojsa i tako obezbedi proleće u Evropi.

   Kroz ovaj tekst podsetićemo se Partizanovih igrača koji su ostavili značajan trag u švajcarskom fudbalu, kad već istorijat Partizanovih okršaja sa klubovima iz te zemlje nije tako bogat.

   Švajcarska je, u fudbalskom smislu, oduvek predstavljala osrednju vrednost i veličinu. Tu i tamo poneki nastup reprezentacije na svetskim i evropskim prvenstvima, bez značajnijih uspeha. Isto važi i za klubove – bez velikih trofeja, ali sa pristojnom reputacijom i kapacitetom da iznenade i one najjače. Nekada su švajcarskim fudbalom dominirali Grashopers, Servet, Cirih i Jang Bojs, ali novi milenijum protiče u „teroru“ Bazela, koji je od 2001/02 do danas osvojio čak 12 titula prvaka!

   Sigurno je da Švajcarska nikada nije bila prva i omiljena destinacija za najkvalitetnije evropske fudbalere (pa tako i za nekadašnje Jugoslovene) ali je bila sjajno mesto za najveće asove na zalasku karijere (Kubala, Rumenige, Karembe, Gatuzo) ili za mnoge kvalitetne igrače koji možda nisu bili najveća klasa evropskog fudbala, ali su bili tik ispod tog nivoa.

Ilija Katić, neizbrisiv trag u Cirihu

   Predstavljanje Partizanovih igrača koji su nastupali u Švajcarskoj započinjemo igračem iz prve generacije našeg kluba, Vladimirom Firmom, koji je na samom zalasku karijere nastupao za Soloturn.

   Braća Čebinac, Srđan i Zvezdan, ostavila su trag u Švajcarskoj, svako na svoj način. Dok je Srđan imao skroman učinak u Partizanu, u smiraj karijere je nastupao za Arau i Nordstern iz Bazela , njegov brat blizanac Zvezdan je imao zapaženiju rolu u Partizanu, ali u Švajcarskoj je nastupao samo za pomenuti Nordstern. Međutim, oba brata Čebinca ostala su da žive u Švajcarskoj, a tamo su započeli i trenerske karijere. Zvezdan je preminuo pre pet godina, dok Srđan živi na relaciji Švajcarska – Rijeka.

   Antun Rudinski ime je stekao u Zvezdi, ali je proveo i dve sezone u našem klubu, a nastupao je za švajcarski Vintertur. Osim braće Čebinac, i dva brata Milutinovića su se okušala u Švajcarskoj. Velibor Bora Milutinović je proveo jednu sezonu u Vinterturu, kao i Rudinski, a njegov brat Milorad nastupao je za Šo de Fon i Ksamaks. Milorad je preminuo u leto 2015.

   Spisak bivših Partizanovih igrača koji su nastupali u Švajcarskoj davnih šezdesetih završavamo sa Radivojem Ognjanovićem, koji je sredinom te decenije bio član Bazela.

   Početak sedamdesetih obeležio je Mustafa Hasanagić, legendarna „Partizanova beba“, kao član Serveta i Šo de Fona. Pravi bum sredinom te decenije napravio je Ilija Katić, brzonogo desno krilo, koji je posle Partizana igrao za Cirih. Ono što je Katić postigao u Cirihu, samo retkima je pošlo za rukom. Bio je najbolji strelac ekipe, sa Cirihom je osvojio tri uzastopne titule prvaka i jedan kup, a kao poseban vid priznanja dobio je od gradonačelnika i ključeve grada Ciriha. Ova era se u istoriji „belih“ iz Ciriha naziva „zlatnom erom“.

   U isto doba kada i Katić, u rivalskom Grashopersu nastupao je najbolji strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala, Slobodan Santrač. Sani je tek nekoliko godina posle švajcarske epizode došao u Partizan, ali sasvim dovoljno da ostavi trag u našem klubu i osvoji jedini trofej u svojoj karijeri. U drugoj polovini te decenije, zapaženu ulogu u Švajcarskoj imao je bivši Partizanov as, Svemir Đorđić. Igrao je za Sion i Lozanu, a posle karijere ostao je da živi i radi u ovoj zemlji.

   Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka nekoliko igrača Partizana iz tog razdoblja završilo je u Švajcarskoj. Neki od njih ostavili su izuzetan trag. I dok je legendarni Ljubomir Radanović u Švajcarskoj samo stavio pečat na svoju karijeru, nastupajući za Belinconu, njegovi saigrači iz šampionskih ekipa Partizana 1982/83 i 1985/86, Slobodan Rojević i Admir Smajić, zenit svojih karijera doživeli su upravo podno Alpa.

Admir Smajić, jedanaest sezona igrač u Švajcarskoj

   Rojević je dugo nastupao za Sion, Iverdon i Friburg, a i danas živi u Švajcarskoj. Pored toga što ima redovno zaposlenje, u slobodno vreme radi kao trener sa mladim kategorijama igrača. Admir Smajić je čak jedanaest godina igrao za švajcarske klubove. Po četiri godine proveo je u Ksamaksu i Bazelu, a u Jang Bojsu je završio karijeru. Kasnije je trenirao Jang Bojs, Iverdon i Sion. Smajić je, bez ikakve sumnje, imao skoro pa najdugovečniju karijeru u Švajcarskoj, kad su u pitanju nekadašnji igrači beogradskih „crno-belih“.

   Aleksandar Đorđević, kojeg se sećamo po golu na legendarnoj utakmici protiv Seltika u Glazgovu, u svojoj karijeri fudbalskog putnika zadržao se par sezona i u Cirihu, u kojem je davno pre njega boravio Ilija Katić.

   Miladin Bečanović je posle Partizana boravio jednu sezonu u Sionu, a nekada velika nada Partizana, Dejan Marković, svoju karijeru završio je u malenom švajcarskom Nateru.

  Fudbaler koji je najduže igrao u Švajcarskoj, a da je pre toga nosio dres Partizana, je Goran Obradović. Igrač sasvim osrednjih nastupa u Partizanu, kod nas upamćen po golu Obiliću u finalu Kupa Jugoslavije 1998. ali i šutu koji je umesto u golu Njukasla volšebno završio paralelno sa gol-aut linijom, u Švajcarskoj je stekao kultni status. Za trinaest sezona u ovoj zemlji, nastupajući za Servet, Sent Galen, Vaduz, Sion i Montej, odigrao je preko 200 utakmica i postigao preko 50 golova. Posebno upečatljiv trag ostavio je u Servetu, a još veći u Sionu, za koji je nastupao punih sedam sezona.

   Red je da se osvrnemo na još neke igrače koji u Švajcarskoj nisu ostvarili neke zavidne karijere, ali su ipak nastupali u toj zemlji: Miroslav Stević je upisao devet ligaških nastupa za Grashopers 1992, a deceniju kasnije Nenad Marinković je imao epizodnu ulogu u Servetu iz Ženeve.

   Dolazimo i do dva momka koji će biti akteri predstojećeg okršaja Partizana i Jang Bojsa – Nemanja Antonov, “zlatni orlić” sa Novog Zelanda, igrao je za Grashopers čiji je i dalje član, u statusu pozajmljenog igrača Partizanu, a Miralem Sulejmani se kao jako mlad i posle samo jednog nastupa za seniore Partizana otisnuo u inostranstvo, i posle Herenvena, Ajaksa i Benfike, stigao u Bern gde već dve sezone nosi dres Jang Bojsa.

   Ovu retrospektivu Partizanovaca koji su nastupali u Švajcarskoj, završavamo sa strancima. Čuveni Ilješ Špic, utemeljivač Partizanove fudbalske škole, iako nikada nije nosio dres Partizana kao fudbaler, deo karijere pre Drugog svetskog rata proveo je igrajući za Sent Galen i Cirih.

  Tomasz Rząsa, levi bek iz Poljske, kod nas poznatiji kao Žonsa, pre nastupa za Partizan u Ligi šampiona 2003/04 boravio je u Švajcarskoj, gde je nastupao za Grashopers, Lugano i Jang Bojs.

  Ivan Ivanov, bugarski štoper, iz Partizana je otišao u Bazel, ali je usled teške povrede u švajcarskom gigantu ostavio skroman trag.

   I na kraju, fudbaler koji već dve godine čini neizostavni deo Partizanovih startnih 11, srce i duša ekipe, Everton Luiz Guimarães Bilher, pre dolaska u Partizan igrao je za Lugano i Sent Galen.

   I tako, došli smo broja od preko dvadeset igrača koji su osim za Partizan, nastupali i za neki od švajcarskih klubova. Ako bismo birali trojicu sa najvećim tragom i uticajem, to su bez sumnje Katić (po trofejima i golovima), Smajić i Obradović (po dužini karijera).

Goran Obradović - kultni status u Servetu i Sionu


   Ovom impozantnom spisku treba dodati i trenere koji su radili u Švajcarskoj, a tokom karijere bili su povezani sa Partizanom. Osim već pomenutog Milorada Milutinovića (Ksamaks), kao i braće Čebinac, tu su Velibor Vasović (trenirao Belinconu), Antun Pogačnik (Grashopers), i Virgil Stanislav Popesku (Sent Galen).

No comments: